Komentari

eternalsunshineofspotlessmind.blog.hr

Dodaj komentar (18)

Marketing


  • WORLD OF A DREAMCATCHER

    Neka putovanja baš i ne planiraš

    avatar

    20.02.2024. (13:11)    -   -   -   -  

  • Blumi

    Cijeli život smo u nekim čekaonicama, bilo u stvarnosti, ili u virtuali, ovdje ili tek u vlastitoj glavi. I da, volim bolnice, uspoređujem li ih s mrtvačnicom, a sve iz tople sobe doma svog. S čime se ja borim? Uglavnom sa sobom, zdravljem i usamljenošću, ali ne volim time opterećivati druge direktno, nego eto, malo prštim zadovoljstvom, malo vrištim, dramim i tako u beskonačnim krugovima. Kako god, sretno ti, jer eto sreća tako često baš dobro dođe.

    avatar

    20.02.2024. (13:39)    -   -   -   -  

  • starry night

    Divno pišeš, čekaonice su čest motiv, kao metafora za predsmrt, pa kad čitam ovako vedro pisanje na temu, pa to je to, veseli se dok te ne prozovu :)))))))))))))), sretno!

    avatar

    20.02.2024. (14:06)    -   -   -   -  

  • sewen

    Bitno je da poslije svakog stajanja postoji novo odredište!

    avatar

    20.02.2024. (14:10)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Želim ti da iz svih čekaonica u slijedu izađeš s osmijehom.

    avatar

    20.02.2024. (16:21)    -   -   -   -  

  • WORLD OF A DREAMCATCHER

    @morska iz dubina - hvala ti. Ne sviđaju mi se putokazi prema vratima koja moram otvoriti. Čekaonice su samo koraci. :)***

    @Blumi- hvala ti. Baš tako, sreća često dobro dođe. I u najsitnijim dozama. Rastužio si me ovime o svojim borbama :( Kao što sam napisala, ne volim tugu kod drugih, dopušam je sebi. Želim ti svu sreću i bezbroj osmijeha. :)***

    @starry night- hvala ti. Pozitiva je uvijek negdje oko mene, pa i kad je riječ o sivim scenarijima. Dok ima mjesta za osmijeh i pozitivu sve je dobro :))***

    @sewen- samo mi se ne sviđa odredište nakon ovih stanica. A dođe kao tunel na autoputu, kroz koji moraš proći. Smjer ne možeš promijeniti. Hvala ti na komentaru :)))

    avatar

    20.02.2024. (17:38)    -   -   -   -  

  • matebalota

    Često te pratim ma gdje hodala ili čekala.

    avatar

    20.02.2024. (19:19)    -   -   -   -  

  • matebalota

    Lijepo pišeš. Živo. Dinamično.

    avatar

    20.02.2024. (19:20)    -   -   -   -  

  • WORLD OF A DREAMCATCHER

    @matebalota - hvala ti :)))
    Trenutne ceste koje su ispred mene mi nisu drage, pogotovo kad vode kroz ove bolničke čekaonice.

    avatar

    20.02.2024. (21:06)    -   -   -   -  

  • luki2

    Naravno da će sve biti dobro. Ljubim!

    avatar

    20.02.2024. (21:47)    -   -   -   -  

  • .Annabonni

    Gdje god čekala, neka ne bude predugo i loše

    avatar

    20.02.2024. (22:21)    -   -   -   -  

  • WORLD OF A DREAMCATCHER

    @luki2- hvala ti :)**
    AnnaBonni-hvala ti :)** Treba prihvatit preokret situacije i izdržati period

    avatar

    20.02.2024. (22:40)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Budi snažna, ustrajna, strpljiva i hrabra! :)
    Ono što dodaje starey night, meni su vlakovi.

    avatar

    21.02.2024. (01:32)    -   -   -   -  

  • WORLD OF A DREAMCATCHER

    @Galaksija- hvala ti :))*** P.s. Meni su vlakovi uvijek bili pojam nekakvog strahopoštovanja. Voljela sam ih, volim ih...

    avatar

    21.02.2024. (05:41)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    Čekanje je stanje koje često boli, želim ti da tvoje na kraju bude radost...

    avatar

    21.02.2024. (08:28)    -   -   -   -  

  • WORLD OF A DREAMCATCHER

    @Dinaja- izazovan period, previše stresa, straha i još par sitnica, ali nazad ne mogu. Hvala ti na pozitivnim riječima :))***

    avatar

    21.02.2024. (08:34)    -   -   -   -  

  • Dvi, tri riči...

    Da, i ja sam to primjetila. U čekaonicama su ljudi mekši, pristupačniji, razgovorljiviji, nego, ne znam, u redovima u banci ili u trgovini.
    I ja sam rijetko bila po bolnicama, toliko rijetko da mi je u kompjuterskom sustavu bilo upisano djevojačko prezime. Jedva su me nedavno pronašli na listi.

    avatar

    21.02.2024. (20:18)    -   -   -   -  

  • WORLD OF A DREAMCATCHER

    @Dvi, tri riči...-čekaonice stvore nekakvo zajedništvo. Jer uvijek si tamo radi nečega. Lako se poistovjetiti kad dijeliš nekakvo slično iskustvo. Redovi su puni bijesa, ljutnje, netolerancije...Rijetko kad su zanimljivi. Redovi su doze čiste nervoze :D Čak se i rimuje. Jao pa odlično, ti bi trebala slaviti što je tako da si još pod djevojačkim :)***

    Fali mi tvoj blog, uključi se :)))

    avatar

    21.02.2024. (21:49)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...