Komentari

dvitririchi.blog.hr

Dodaj komentar (14)

Marketing

  • Sarah

    Odrastala sam uz pse i druge kućne s kojima sam isto imala zavidnu komunikaciju. Uvuku se pod kožu sa svojom iskrenošću i jednostavnošću, bezuvjetnom odanošću. Prekratko su s nama i to je tako nepravedno.

    avatar

    15.03.2023. (07:22)    -   -   -   -  

  • AnnaBonni

    lipo je, naravnno da si lipo nqpisala ali, nije bolji od mojega kojega na žalost, više ni

    avatar

    15.03.2023. (07:31)    -   -   -   -  

  • kako_ti_kupus

    već duže vrime se premišljam da uzmem jednog pasića, ne pasa nego pasića, al san lin da ga u šest ujutro vodin u šetnju po kiši i buri. tako da ću gotovo sigurno ostat uskraćen za to zadovoljstvo. hmmm....

    avatar

    15.03.2023. (10:05)    -   -   -   -  

  • j.

    Moja papigica naučila me između ostaloga i strahotama gubitka (kao da nije bilo dovoljno što su mi u tih četiri ili pet godina umrli redom baka, majka i otac i što je oko nas bio rat u kojemu su ljudi umirali kao muhe), tako da smo Najdraža i ja poslije uspješno odolijevali svim zahtjevima djece (a razlika između djece je osam godina, tako je Bog dao, pa su zahtjevi bili stalni i trajali dugo, dugo). Obrana se svodila na osnvnu misao: što bi ta jadna životnja sama u kući radila čitav dan, dok mi ne dođemo? No, evo, sada doma više nema nikoga osim nas - čak sam i ja veći dio dana u tjednu manje ili više doma, čak mi sada nekada i Najdraža veli da bi trebalo razmisliti o psu, a ja se branim - pa jadan taj, kolike bi kilometre sa mnom prošao a čemu?
    Vjerojatno sam sebičan, pa sada nemam psa. Možda je stvar u ovome što kaže kupus, možda u ovome što kaže Sarah, a možda i u svemu tome što sam nadrljao. Iako, nadam se poživjeti još nešto, zato - nikad je dugo vrijeme... :)

    avatar

    15.03.2023. (11:14)    -   -   -   -  

  • agava

    Ta divna stvorenja...uče nas odanosti i privrženosti...

    avatar

    15.03.2023. (13:49)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Rekla sam nikad više prvi put, drugi put, treći put.....raspadala sam se mjesecima nakon šta su otišli....nema nijednog, da uz odobrenje vlasnika, ne pomazim i zasuzim.....čudo jedno koliko mjesta zauzmu u našim srcima.. a kad ga zauzmu više ga nikad iz njega ne možemo izbaciti...uživaj s njim u svakom trenu:-)

    avatar

    15.03.2023. (22:38)    -   -   -   -  

  • Mariano Aureliano

    Najbolje mi je ono kad skoči na tvoje noge pa na vrata od frižidera - "dakle, ajmo, pametni znaju čemu služe noge, da se odvuku do frižidera i mene umirućeg nahrane!" :)) Lijepo si to i baš duhovito sročila i sastavila. Al' samo da znaš, žifcira me kaj ne daš Arhivu pa da mogu škicnuti i na starije postove. ;)

    avatar

    15.03.2023. (22:59)    -   -   -   -  

  • Mariano Aureliano

    I zakaj ne daš da se videju komentari ispod posta PUNO? :)

    avatar

    15.03.2023. (23:03)    -   -   -   -  

  • Mariano Aureliano

    Odličan video, thanks, odmah sam ga proslijedio ženi na mail...

    avatar

    15.03.2023. (23:22)    -   -   -   -  

  • bellarte

    Da, da vrlo pametna stvorenja bez kojih bi naš život bio siromašniji, ponekad nam naprave spačke za koje pomisliš da su kraj druženja s njima no kad te pogleda onim tugaljivim pogledom moraš mu oprostiti...

    avatar

    16.03.2023. (06:41)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Aaaa,
    oduševljena postom razočarana što nisi stavila "ljubim sliku svoju"! :((

    Imam takvog monstruma, svud se guram, gladan sam, nametljivca. :)) Možda je tvoj ljepši pa ga lakše podnosiš? ;))

    avatar

    16.03.2023. (13:42)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    odrasla sam na selu sa svim mogućim životinjama... :) psima, mačkama, guskama, kokošima, puranima, kravama, ovcama, svinjama, magarcima i konjima... :))) i odlučila da ne želim kućne ljubimce.
    eventualno bi mi bila cool recimo vidra, ali mislim da je zabranjeno imati takvog kućnog ljubimca u DE. :)

    avatar

    16.03.2023. (21:53)    -   -   -   -  

  • Dvi, tri riči...

    Hvala svima na komentarima, umjesto da vam odgovaram na komentare ovdje pojedinačno, prošetala sam po vašim blogovima da vidim o čemu vi razmišljate.
    Tako mi je šuknulo ;).
    Uživajte u danu (jako je lijep, s meteorološkog stajališta gledano :D) a sutra zovu još i ljepši pa se nadam da ću biti negdje tamo gdje je sve po mom. Nadam se da ga i vi imate, a ukoliko ste još u potrazi, želim vam puno sreće da ga pronađete.
    Puno lijepih želja i pozdrava... i mirno more ;).

    avatar

    17.03.2023. (11:27)    -   -   -   -  

  • astrosailor

    grr, da, domaći terorist, ovo s kraja razumijem i te kako, sad sjedim i pišem umjesto da idem van s njim a On čeka. Čeka. Čeka!! Ima jedan veeeliki plus, nije u svojih 13 let naučil lajati, ne radi zvučni pritisak, ali psihički, telepatski, telekinetički da....Kad idem sam van, mali mozak mi veli da mi fali uzica i četveronožni svinjopas na njoj (do 15.stoljeća kinezi su na brodovima imali pse a ne svinje, manje im je trebalo za preživjeti, a slanu juhu se na bilo kakvim kostima da skuhati...), pričam mu takve priče kad sam šeretski raspoložen... Najgore je to što će mi, kučkin sin, faliti kad ga neće biti!

    avatar

    17.03.2023. (17:12)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...