Komentari

marekojajesretna.blog.hr

Dodaj komentar (19)

Marketing

  • Čuvarica pinkleca

    kako ovo razumijem....grozno iskustvo...na šestom katu i istočnom dijelu grada, blizi epicentru....porazbijano sve u špajzi, pomaknuti ormari, popadalo sa ormara, polica, dijelovi žbuke...bila sam u kupaonici i još i sad imam strah od kupaonice...uz to 22.3. bio mi je rođendan...tješi me jedino to da smo živi, imamo svi krov nad glavom i da su svi moji poznati jednako uplašeni...znaš ono, nisam jedina prolupala....

    avatar

    12.04.2020. (17:38)    -   -   -   -  

  • golden age

    nadam se, neponovljivo iskustvo

    avatar

    12.04.2020. (18:08)    -   -   -   -  

  • Marekojajesretna

    @ Čuvarica pinkleca, uf, šesti kat, zvuči grozno! I istina što kažeš, bitno da ste živi i to sve, sad samo hodamo okolo sa svojim traumama, ali i to će nadam se proći.

    @ golden H, i ja se nadam :)

    avatar

    12.04.2020. (18:37)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    Mareeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee

    dvi godine te nemaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

    dobrooooooooooooo došlaaaaaaaaaaaaaaaaa

    avatar

    12.04.2020. (18:52)    -   -   -   -  

  • Marekojajesretna

    @AnnaBoni, hvalaaa :D

    avatar

    12.04.2020. (19:10)    -   -   -   -  

  • A ocito Earth Girl

    Kazem ti, ova objava najbolja vijest godine.
    Falis jako, potres si prezivjela, al kad te napokon vidim cu te izgrliti da ces se ugusiti. Sorry, not sorry.

    avatar

    12.04.2020. (21:26)    -   -   -   -  

  • Marekojajesretna

    :D

    avatar

    12.04.2020. (22:48)    -   -   -   -  

  • j.

    Imali smo sreće ne samo sa jakošću potresa, nego i tajmingom, jer da je bilo 0,5 jače i npr. u utorak u 10, ne bi samo jadna Anamarija stradala. Ovako, ne ponovilo se. Pozdrav :)

    avatar

    13.04.2020. (07:26)    -   -   -   -  

  • Mayday

    Strašno
    i strašno je što je bilo žrtava;
    posljedice će moj najdraži grad osjećati još godinama...

    avatar

    13.04.2020. (07:57)    -   -   -   -  

  • potresena

    Namještam stvari po stanu ako opet zatrese da ne padnu. Trzam se na svaki jači zvuk od toga dana. Stalno podrhtava, svako drugo večer skoro, ali lagano. ALi ajde znaj da neće naredni biti...Onaj.
    5 kat. Nije mi jasno kako ljudi ne shvaćaju da je gore onima u prizemlju kad je razorni potres nego onima na višim katovima. Jer po njima sve pada, onima dole. Uglavnom, ovih dana stalni je strah u pozadini, onako pritajen, ali osjetan.

    avatar

    13.04.2020. (08:39)    -   -   -   -  

  • dnevnikJR

    Mislim da ćemo svi pamtiti taj trenutak do kraja života. Ja se probudila vriščući u prvi tren uopće nesvjesna zašto vrištim. Par dana me prao PTSP, ali na one kasnije sam prestala reagirati. Jednostavno si posložila u glavi da kaj mora bit to bu i bilo, neovisno razmišljala ja o tome intenzivno ili otpustila. Radije onda otpustit...Drž' se

    avatar

    13.04.2020. (10:38)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Ne ponovilo se!!!!

    avatar

    13.04.2020. (11:44)    -   -   -   -  

  • Marekojajesretna

    @ j., istina, moglo je biti puno gore. Imali smo tu sreću u nesreći da nije bio jači potres i da nije bilo više smrtno stradalih.

    @Mayday, posljedice će se sigurno još dugo osjećati, baš me zanima koliko će trebati da se grad oporavi, i kako će to na kraju izgledati. Nadam se da će se sad više ulagati u sigurnost građevina u slučaju potresa i pomoći ljudima da se u svojim domovima osjećaju sigurno, ali nekako sumnjam. Strah me da će se zbog trenutne situacije s virusom i krizom koja nam je pred vratima (ili već prešla prag), ulaganja biti svedena na nužni minimum.

    @potresena, namještanje stvari da ne padnu je valjda jedino što sad možemo poduzeti da se osjećamo bar malo sigurnije. I sad u svakoj prostoriji tražim pogledom sigurno mjesto pod koje se mogu sakriti ako se potres ponovi. I da, logično je da je bolje biti više, ali se čak i oni manji potresi jače osjete na višim katovima. Znam, jer dok se ja gore drmam u krevetu od potresa, ekipa ispod mene ne osjeti ni p od tog potresa. Njima je bar psihički lakše u tom slučaju. A da se dogodi neki tako jaki potres da sve propadne dolje, mislim da ne bi pomoglo biti ni na krovu zgrade. Ali nadam se da se neće tako nešto dogoditi :)
    Znam što pričaš o tom pritajenom strahu, moj u sekundi ispliva i kad na filmu nešto zagrmi. Valjda će se s vremenom taj strah još više prikriti, i isplivati na površinu samo kad stvarno treba, a ne kad susjed upali kosilicu ili motor projuri ispod prozora.

    @dnevnikJR, tako sama sebi objašnjavam, potres nije briga nerviram li se ja oko njega ili ne, ali logika i osjećaji nekad jednostavno ne žele ruku pod ruku :) ali dobro, stvari polako ali sigurno idu na bolje, ne sumnjam da će s vremenom i taj strah biti pod kontrolom.

    avatar

    13.04.2020. (11:45)    -   -   -   -  

  • stara teta

    ma kažu da će biti sve lakše, i da daljnjjih 150 let nebu bilo više takvih gadarija. živi bili pa vidjeli. a da je bilo gadno, je. totalni gubitak orijentacije, nešt čuješ, ne znaš kaj, neš ko balrog iz tolkinovih priča, iz dubine se nešto valja. onda gubiš osjećaj da si na tlu, sve se pomiče, a ne znaš iz kojeg smjera prema kojem...
    ma, neću, prošlo je, samo da se što prije počne rješavati pitanje domova onih koji su bez njih ostali, tžno je za zgrade, za onu u palmotićevoj gdje je živjela moja baka i odrasla moja mama bila je dilema hoće li se morati rušiti ili ne. kad stropovi počnu padati i grede se pomaknu, treba sve iznoova, sve drugo je preopasno. sad se smiruje, neće više.

    avatar

    13.04.2020. (12:06)    -   -   -   -  

  • Marekojajesretna

    @stara teta, točno kažeš, baš ko Balrog :D
    Joj, nadam se da si u pravu da se neće tako skoro ponoviti. I da, samo da se zbrinu oni kojima je sad najgore. Užasno mi je pomisliti kako je njima sada, nadam se da će se što prije rješiti pitanje njihovih domova.
    I to je tužno, domovi u kojima su bile generacije i generacije, pa povijesna baština, one predivne zgrade koje kao da su stvorene za razglednice... pa oni bliže epicentru gdje su stradale i novije kuće, u koje su ljudi očito ulagali. Taj užas da obitelj ulaže u svoj dom godinama, pa na kraju ostanu bez njega... ma joj, koma.

    avatar

    13.04.2020. (12:30)    -   -   -   -  

  • Rita Cooper

    Još uvijek idem na spavanje sa nekom nelagodom da me ne probudi taj zvuk i ljuljanje lustera i slika po stanu, ali vraćamo se svi u normalu. Inaće, odrasla sam u podsljemenskoj zoni, sam epicentar potresa, moji roditelji žive tamo i veći dio obitelji...naša kuća osim polomljenog dimnjaka nije imala veća oštećanja, bilo mi je užasno teško gledati kuće mojih susjeda, kuće koje su gradili godinama i sada kad su oni u godinama kad više ne mogu stvarati kao nekad, ostali su bez svog doma, ostali su bez svega... :(((((
    Kažu seizmiolozi da nas pravi Zagrebački potres još nije pogodio, kada će se dogoditi, ne znamo...možda ne za mog i tvog života, a možda i da. Trebamo biti spremni, psihički, teško je...ali nemamo drugog izbora, živimo na vrlo akrivnom području.

    avatar

    14.04.2020. (00:13)    -   -   -   -  

  • .

    Proći će, oporavit ćeš se i sve zaboraviti... ostat će još samo to - priča koju ćeš jednom pričati unucima :)

    avatar

    14.04.2020. (15:51)    -   -   -   -  

  • nema garancije

    Užasavam se potresa ali i to spada u kategoriju nevolja koje ne
    možemo izbjeći, teško se zaštititi. Sreća je preživjeti, ostalo je
    nadoknadivo:)

    avatar

    14.04.2020. (18:24)    -   -   -   -  

  • Nestat će korona

    Komunisti il antihrvati
    sa pravom ih zovu i sotone
    važno im je da se samo blati
    Lipa naša i pored korone.

    Onaj slučaj don Joze u Splitu
    i o kojem zli mediji laju
    te stvaraju mržnju bremenitu
    nit se srame a niti se kaju.

    U anketi u ovom slučaju
    zli blogeri otvoriše usta
    Katoličku crkvu napadaju
    tilo im je a i duša pusta.

    avatar

    17.04.2020. (14:10)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...