Komentari

viviana.blog.hr

Dodaj komentar (26)

Marketing

  • Lastavica

    Priča za nevjerovanje. A moguće je da se desi.
    I strah prestigne i naš rast i smanjivanje.

    avatar

    25.03.2019. (18:15)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    zaslugom zabune,

    bravo za sve zabune i zablude iz kojih sam izašla oporavljena i imuna za svako sljedeće iznenadjenje

    avatar

    25.03.2019. (18:57)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    Joj Viv ti se stalno nečemu čudiš, recimo tako i svoje pričice pošalješ u svijet i onda se čudiš šta sve ljudi u njima pronađu, ti si tako divno smotana, i nemoj se smijat sada :)

    avatar

    25.03.2019. (19:06)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    priča opemenjuje zabune... uzdiže ih u sfere nestvarno stvarne poezije dolazećih istina... :)

    avatar

    25.03.2019. (19:06)    -   -   -   -  

  • Olja sanja

    Nasmijala me tvoja priča
    Kad me je sin prerastao
    a davno to bješe
    rekao mi je, više te ne
    zovem mama, nego mala :-)

    avatar

    25.03.2019. (22:13)    -   -   -   -  

  • Gurmanka

    Volim biti tu iako ponekad nemam što za reći, pusa!

    avatar

    26.03.2019. (10:09)    -   -   -   -  

  • viviana

    @Lastavica, da
    :))
    strah, upravo...

    @AnnaBoni, bome ja nisam imuna za svako sljedeće, kad je iznenađenje
    a zabune, kao i u ovoj priči ali općenito - zabune,
    govore nam puno (o) nama, pa i onom čega možda nismo tako, bili ni svjesni....

    @Fresh, smijem se... a kako i ne bih. Uostalom, znao si. :))

    Hvala ti, @Dinaja

    @Olja sanja, nasmijalo je i mene
    to što kažeš. male mame. :))

    @Gurmanka, također! i ja isto kad se nađem među tvojim slasticama.

    avatar

    26.03.2019. (13:31)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    eto, kako naizgled normalno jutro postane malo čudno, ali sva sreća što su kćerkine čizme bile na tvojim nogama :)

    avatar

    26.03.2019. (19:45)    -   -   -   -  

  • viviana

    Pa da su to bile moje.... te što su mi 'bile' taman, kako rekoh.... :)))

    avatar

    26.03.2019. (20:42)    -   -   -   -  

  • easy

    predivno si ovo iznijela. taj famozni osjećaj majke. jedino što i najviše želim je iskusiti ga što dulje..

    avatar

    27.03.2019. (12:53)    -   -   -   -  

  • viviana

    Hvala, easy. :)) I ja, isto...

    avatar

    27.03.2019. (14:27)    -   -   -   -  

  • Potok

    Tvoje "odmjeravanje" sa sinom podsjetila me na kultni film Kad budem mrtav i beo Žike Pavlovića. Dragan Nikolić (Lepi Gaga) glumi Đimija Barku, lutalicu, sezonskog radnika, propalog pjevača. U jednoj sceni posjećuje majku koja se preudala. Ona mu kaže da nema ništa za njega, a on joj odgovara, s odjecima ljubavi, kako je mala i da bi mogao da joj jede pitu s glave.

    Meni film ima posebno značenje i jedan je od deset najboljih filmova koje sam ikada gledao. Htio sam ti reći dvije stvari. Prvo ću ponoviti: hvala puno za čitanje moje poezije s razumijevanjem. I drugo, pogledaj taj film, ako već nisi, pa i zato da me više/bolje upoznaš, ako ti je do doga stalo.

    avatar

    28.03.2019. (18:37)    -   -   -   -  

  • viviana

    Rado ću! Nisam gledala film, što je i bolje za pristupiti mu na poseban način obzirom i na njegovo veliko značenje za tebe. Našla sam ga online i spremila a pošto sam sad na putu pogledat ću ga kad se vratim.
    Hvala tebi na komentaru; meni je zadovoljstvo čitat tvoju poeziju i sudjelovati komentiranjem, uzvratiti za nju, koliko mogu, pa ti hvala i za feedback!

    avatar

    29.03.2019. (20:45)    -   -   -   -  

  • meroveus

    Memorija sjećanja interaktivna je s vremenom pred nama. Poput svevidećeg oka na vrhu piramide čija je osnovica ukopana u stvarnost. Visinom ima vidikovac i širinu obzora posvuda. Ovo sada je skučeno, uvjetovano nizom odluka mehanike preživljavanja i posljedično - orijentirano sebi. Sve naučeno i iskustveno primjenjuje se samo jednim smjerom. Nema kvantnih skokova, nema orbitalnih pomicanja i to nam odgovara. Čitav ljudski rod teži sigurnosti. A u njoj gubimo potrebu za riskiranjem. Stoga, valjda, premotavamo sjećanja, evociramo propuštanja; stoga, valjda, u nekoj plamenom obilježenoj emociji izgubimo dodir s osnovicom i to uznemirava, sve dok razum ponovo ne uspostavi siguran prijelaz do tla s logikom svakodnevice.

    avatar

    31.03.2019. (10:27)    -   -   -   -  

  • viviana

    Izvanredan komentar, meroveus! Puno hvala. Čitam, pa opet
    čitam...

    avatar

    31.03.2019. (22:48)    -   -   -   -  

  • eluard

    čizmice su pune tajni jer grijiu:)

    avatar

    05.04.2019. (11:57)    -   -   -   -  

  • viviana

    :))

    avatar

    05.04.2019. (17:41)    -   -   -   -  

  • jeka

    Hej mala,jesu li ti slova porasla s godinama ili se i ona smanjuju, samo sam znatiželjna ? Dobra je pričica, svaka generacija dobije koji centimetar , bit će velik svijet kroz sto godina:)

    avatar

    08.04.2019. (12:10)    -   -   -   -  

  • viviana

    Hajde, hajde, ne dobacuj mi na ulici. :))) Nego, zanimljivo, dok čitam tvoj koment čujem gdje dvoje mojih kolega s posla pričaju, pa hvatam uhom
    Ona: Nešto si mi se smanjio i smršao
    On: pa nisam mogao za dva dana smršat!
    :))

    avatar

    08.04.2019. (14:20)    -   -   -   -  

  • jeka

    Ili je ona narasla . Shvatila sam da je lakse u dva dana udebljati se nego smrsaviti :) jucer sam zakljucila da rastem. Ne mislim na debljanje mada...ali rastem u ovim godinama. Vidis kakvih nas sve ima:)

    avatar

    08.04.2019. (22:12)    -   -   -   -  

  • jeka

    Ali moram ti napisati, prekjučer sam isto to rekla mužu " nekako si mi se smanjio" ...zapravo skoro istim riječima kao tvoja kolegica.

    avatar

    08.04.2019. (22:21)    -   -   -   -  

  • viviana

    Moglo bi biti da je posrijedi neki sindrom. Neki sindrom što je zavladao pa kao bauk kruži uokolo..... :))

    avatar

    09.04.2019. (19:25)    -   -   -   -  

  • Sarah

    Slatka si:-*
    Pročitala sam te već prije, puno puta, a komentirala u sebi, tako to s tobom često činim:-))
    Sa svime što mi je blisko, tiha sam.
    Nek si se ti vratila u svoje gabarite.
    I meni se nekad čini ovo izvanjsko, ili sve malo, ili sve veliko..govori to puno koliko je je percepcija svega duboko impresionistička, i kako se često zamaramo ili bojimo- bezrazložno...

    avatar

    10.04.2019. (07:15)    -   -   -   -  

  • viviana

    Hvala ti, Sarah. :)**
    .. Kao što i kažeš, percepcija nam je duboko impresionistička ali baš bude i dobro kad si u trenutku zahvaćen tako nekim vrtlozima, tsunamijima a potom shvatiš da sve je bilo 'samo u tvojoj glavi', što pomaže usput i naći se 'oči u oči' sa svojim potiskivanim strahovima ili slabim točkama što tad buknu, uopće onim nečim u nama pritajenim, 'podzemnim, podvodnim' .. a ako ništa vrijedi tog olakšanja kad progledamo i shvatimo neku zabunu, ili zabludu. Imam ja tih primjera, više..... :))
    Hvala i za tvoja čitanja, u tihom.
    .. Slično je i sa mnom.
    :*

    avatar

    12.04.2019. (01:14)    -   -   -   -  

  • iris

    draga moja, čitam ponovo, a ti mi uvijek dodaješ novih inspiracija, pa iako sasvim drugačije iz mog ugla, ja se veselim svakom tvom postu. hvala bogu na takvima, koji ne -prepisuju- druge pod svoje.
    još si ne mogu oprostiti, kad se sjetim s kim sam te -pobrkala.
    ali nadam se da sada razumiješ...😊😊

    avatar

    14.04.2019. (10:37)    -   -   -   -  

učitavam...