Stihoklepac
 LXV
Nit poštenja nit pravice!
Nema vake državice
Po cilome svitu traži
nema nigdi vakih laži
I matera maćeha je
kada EU stisnija je
nema veze za penzije
vidljive su sad tenzije
Otpušteno narod živi
i za sve su drugi krivi
Otpusti nam grije naše
prililo se priko čaše
Sad je grka čaša žući
svit ju pije i još mući
nema meda niotkuda
za vrcanje nema muda
Sve ih slušam kako reže
iz klupica svojih bježe
popit jednu za smirenje
dogovarati smjenjenje
Ni me više stvarno briga
evo svima velka figa
sve što reknu znan da lažu
jadnon svitu oči mažu
Nima natrag,gotovo je
prid bankroton svi već stoje
cine lete priko mire
u bolje mi nema vire
Reko Cigo lako vako
nek ni gore,naopako
na sve čovik živ ogugla
nek mi pamet nije šmugla
Dok se oni prepucaju
na sve šave svi pucaju
bit će vraga čim ugrije
tad se lakje prosviduje
Nisan tica zloslutnica
mal me brinu moja dica
kako njima objasniti
da za meda okusiti
triba vrcat,triba tit
i ubode čela primit
a ne kući zjake dimit
Triba vakat potrefiti
i dosljedan tomu biti
Sad ne moren ništa reći
jerbo će me duša peći
kad me milo pogledaju
znatiželjno me pitaju
Što do sada majko naša
kad je čelam loša paša
nisi drugo misto tila
Što si ovdje ostarila?
|
