Stihoklepac
LXI
Judi moji šta to bijaše
skoro nas Islanđani sasvin satraše
bilo je lipo,mi vodili sa šest
oni uboli osam,pala san u arest
Srića i Bog na kraju su stali
učvrsto obranom nismo in dali
ostali tako smo na mistu petom
pa ćemo trčati olimpijskim parketom.
Trčala tako i bolesna teta
u drobu je nešto previše smeta
tila je da ju pogleda likaruša
a ova se na nju dreči i gnuša
Policiju zvala da tetu odvedu
jer teti nije misto na pregledu
nije likarušu telefonon zvala
i nije unaprid za bolest znala
Čini se meni da tu nešto smrdi
i da nije baš istina što teta tvrdi
mada ni likaruša nije sasvim čista
al novine pišu a svit ih samo lista
bez imalo truda da poruku shvate
jer drama se piše i oko salate.
I tako to kod nas obično biva
iza jedne stvari još sto loših se skriva
Ne moreš se skriti u austrijskom pritvoru
kamere se nalaze u svakom otvoru
Ne daju Ivi na miru biti
ljudska prava su mu počeli kršiti
pa i sad dok po samici šeta
cili svit ga čiri priko interneta
Da je prije baja neki blizu njega bio
možda bi ga snimija kad je lovu krio
i Bukovca slike ne bi isparile
da su prave špije posal odradile
Ovako se sad na Ivu umiljato gleda
nitko od ortaka bivših podršku mu ne da
u istoj su u prašini a od njeg noge tresu
sve ih prpa kako će in stvari stat u kesu
S niske grane gleda sada kapetan nam Ivo
protivnici kažu sada pravo nan je krivo
jerbo jedan nije moga sve ono zamazat
svi su tu ortaci bili al triba dokazat
Protivnici sada tuže cilu jednu stranku
tužilaštvo ostavljaju na ledu skroz tanku
kako sudit cilon vrhu demokracke vlade
kad se ista sa svog mista nikako ne dade.
Nije đaba Barba bolan,sad mu se Drug friga
novinari ružno pišu pa mu se tlak diga
sve hijene,klevetnici i podzemlja psi
politički osvetnici novinari svi
takve riči izgovara u pauzi Vlade
prišiša je trista s mista i Kerum-balade
Pusti vodu niz livadu i ne vodi brigu
ne triba nan tvoje krvi,evo držin figu
samo triba malo priznat da je sivog bilo
zamrčiš li-bit će crno,priznaj-bit će bilo
Moreš sto put reći svima da si malo puka
ma je svima od tih riči već odavno muka
jerbo znadu i svi repci šta je tada bilo
samo što se u detalje pričat nije smilo.
Sad se priča,kažu stvari kako misliš da sad jesu
i kad misliš i kad kažeš ne triba odrišit kesu
i sud reka da je misal privatna svojina
pa sad te-ve neće dobit lovu od Kaina
neće dobit ni ispriku jer ko misli nije vriđa
Konačno san doživila da mi se presuda sviđa
Sad sa gušton redam misli,sasvim friške samo svoje
i u stihu se razmišljan kakvu nam sudbinu kroje
Jednom ćemo opet biti krojačice svoje sriće
al dok nekom ne omrkne,drugom nit ne sviće.
|
