Iskreni trol

08.03.2017., srijeda


To nije normalno!?
Sjedim na kavi. Poslovnoj. Pauza je u pitanju.

Separe je ogroman. U sredini sam.

Metar od mene desno - trojica, metar od mene lijevo - trojica.

Kolege s posla. Većinom smo muška firma. Normalno ili ne?!

Teče razgovor, jedna tema vodi ka drugoj. Trudnoća, djeca, bolovanje, pravilnik o bolovanju naše države, usporedba s pravilnicima drugih država. Rad u drugim državama. Cijene kod nas i drugdje. Porez na dodanu vrijednost živežnih namirnica.

Međuljudski odnosi kod nas i drugdje. Životinje, kućni ljubimci, odjeća, obuća. Stil. Obitelj.

Zaista, sve teme se mogu protresti na takvim kavama. U samo 30 do 45 minuta. Jer toliko traje pauza.

No uvijek su najaktualnije one koje se tiču muško ženskih odnosa, i to spolnih odnosa. O anatomiji se govorilo, o bolestima; o stupanju mladih u spolne odnose i edukaciji o seksualnost i spolnosti.

O sexu se razgovaralo. Istospolnom. Između dvojice muškarca. Između dvije žene. Što je (ne)normalnije? Dvije žene ili dva muškarca?!

Luka Nižetć, rekli su mi, oženio se. Za Slavka Sobina. Tko je on, pojma nisam imala. Pokazali su mi. Muškarac, svakako je.

S desne, došao je komentar " Maaa neeee, ma ne mogu ja to pojmiti. Pa to nije normalno "

Šta nije normalno? Da se dva muškarca požene? Da. Da se seksaju. Da. To nije normalno.

Jeli ili nije, zaista, (ne)normalno?!


Mene osobno kada pitaju, ne mogu reći da je nenormalno tj da nije normalno. Jednostavno ne mogu; iz razloga što; za mene, nije normalno :

da se ljudi međusobno tuku
da zlostavljaju slabije od sebe
da smatraju kako su superiorna bića
da ne poštuju nikoga sem sebe
da uništavaju tuđe
da ne cijene ni svoje
da uništavaju zemlju od koje su nastali

Nije mi normalno da žive povezani; makar u dvospolnoj zajednici, a ne odgovaraju jedno drugome.
Nije mi normalno da se unutar zajednica lažu i varaju.
Nije mi nikako normalno da su licemjerni; pa žive godinama u trulim vezama/brakovima; koje ne žele raskinuti , samo poradi navike i vlastite komocije/ljenosti.


Nisu mi normalna devijantna ponašanja. Nisu mi normalni ljudi koji sami sebi nanose bol. Nisu mi normalni oni koji ne vode brigu o samome sebi. Koji se ne cijene i poštuju.

Nisu mi normalni pedofili, zoofili, nekrofili. Oni koji seksaju životinje, mrtva bića; koji ubijaju poradi seksualnog čina. Obijesni ljudi nisu normalni. Nisu normalni oni koji žele ratove i o ratovima samo govore.

Hrvatska vlada nije normalna.

Zbilja, toliko je puno nenormalnog, toliko puno da je ljubav između dvoje ljudi istog spola, koja prelazi platonski dio; najmanje nenormalna.

Jer, svi smo mi u svojoj potpunoj normalnosti pomalo i nenormalni; zato što nismo podjednaki.

A različitost plaši one zatvorenog uma; one koji ne žele naučiti nešto novo. One koji , barem, ne žele ni pokušati spoznati druge.


Meni je najnormalnije danas poveseliti se danu žena, osmom martu, 8.3. ; dok nekolicini , u mojoj okolini, to je fuj; to više nije IN.


Zašto? Zato jer se prave finjaci, a zapravo su potpuni lažnjaci.

Neke njuške ; neka novonastala "gospoda" . Bez pokrića. Za mene , to su smrdljiva bića.

A i takva nisu normalna.

Oznake: normalno, nenormalno, gay, ljubav, sex, dan žena, drugačije


- 10:27 - Komentari (7) - Isprintaj - #

31.05.2016., utorak


Zloća
Gledam neki dan dokumentarac, o vjeri, bogovima, životu, smrti; i svašta nešto za vidjeti u spomenutoj emisiji.
Jedna od tema je bila istraživanje, i razgovor sa serijskim silovateljem i ubojicom. Pitaju ga da zašto to radi, zašto je radio takva (ne)djela. Odgovara kako je uvijek osjećao potrebu, želju, veliko uzbuđenje i jednostavno - došlo mu je pa je svoje želje realizirao. Podrvgnut je bio detaljnom istraživanju, raznim testovima današnjeg modernog doba. Testovi kažu; njegov mozak funkcionira drugačije od mozgova ljudi koji ne čine takve užasne stvari, neke "veze" u mozgu mu rade , ajmo reći lošije, drugačije nego većini ljudske populacije.
I čovjek je u zatvoru, doživotno. Neće ga vubiti jer je u zatvoru države koja u zakonu nema smrtnu kaznu.
Nebih ga ni ja vubila. Ostavila bih ga u lancima, uz minimalne uvjete za život, minimalno vode i hrane; i neka radi cijele dane. Društveno koristan rad. Suzbijanje korova, rad na plantažama, prenašanje kamenja......i tako dok život ne dođe kraju! I da se nitko s njim ne druži. Knjige bih mu dala samo da čita, ako želi.


Natočim si danas vode u bocu, prođem po uredu, do stola svoga moram zaobići kolegu, to činim tako da sam mu iza leđa , poželim mu sipati cijeli sadržaj boce niz vrat.
Ponekad, kada hodam ulicom samo bih podmetnula nogu , malo da podčkaljim nekoga. Ima i puta kada poželim napraviti sto spački.

Mislim se, možda i kod mene ti neki spojevi nisu sjajni?

A nisam nikada bila devijatnog ponašanja, naprotiv, uvijek fino dijete, pošten čovjek. Štoviše, veliki sam borac za prava onih slabijih koji se za ista ne mogu sami izboriti. Mrzim nepravdu, mrzim ugnjetavanje, mučenje.

Al ipak, pitam se......

Imamo li svi trunku zloće u sebi? Onakve koja ide pod normalnu zloću?


Oznake: zloća, normalno, nenormalno


- 16:47 - Komentari (24) - Isprintaj - #

11.01.2016., ponedjeljak


Samo da mi rodiš!!!
Zdravlje, sreća i veselje - moje su tri želje.

I to je moja misao vodilja, od kako sam klinka bila.

Moje želje, u biti želja, oduvijek je ista.......zdravlja, sreća i veselja.....i ne znam što čovjeku drugo treba!!!

Prošle godine, za 35ti rođendan, draga bakica moja ( s kojom sam provela lijepo i ispunjeno djetinjstvo, tokom kojega sam se kroz igru svemu i naučila ) zaželjela mi je puuunooo zdravlja i "samo da mi rodiš praunuka". Za Božić, koji tjedan kasnije, ista ta bakica rekla mi je : molim se bogeku; samo da mi rodiš praunuka. Kako smo ušli u novu, nazvala sam bakicu; koja je kao prvu želju za mene izrekla : samo da mi rodiš !!!
Evo, prije koji dan; bio je bakici rođendan; poželjela sam joj barem da do stotke dogura; a ona meni : ma samo da mi rodiš praunuka!!

I šta sad da ja radim? Moja bakica je zapela pa zapela; ona se moli bogeku da ja rodim, ona svaki dan o tome misli.
A nije da nismo probali, spelcalo se jednom al nije zraslo do kraja.

Uh, roditi?!!

Nikada mi nije bila primamljiva misao da budem trudna i da rodim. Ko klinka, veli mama, imala sam neki period kada sam vikala da bi bila časna. Kada su me pitali zakaj; odgovarala sam da zato jer one ne moraju rađati. Već oko 18te sam znala da časna nebum ziher jer je sex nekaj vrlo zgodnog i zabavnog i zanimljivog; no, sex ne znači da se mora roditi?!
Kasnije, govorila sam.....ako nađem adekvatnog čovjeka, možda budem razmislila. Onda je i došao taj adekvatni, pred tridesetom....totalno adekvatni, najbolji, ma za mene samo takav, baš takav kakav je!!!
I kaj sad? I dalje mi nije divna pomisao da bi bila trudna i da rodim. To drugo sT(r)anje mi je baš odbojno. Odma si pod nekom lupom, odma moraš duplo paziti, nesmiješ brzo gaziti, trčati, ludovati, nesmiješ više ni cugicu popiti.......odma te pikaju pa ti krv vade, pa na kojekakve preglede moraš ići; pa jel imaš dijabetes, ovo ili ono! Pa to isčekivanje novih pregleda!! Dali je sve u redu???? To mene najviše plaši, ono...pa jebemu, pri porodu žene i vumru; a meni se to neće. A bome, i tokom trudnoće se sranja dešavaju, pa te opet pikaju , pa svakaj u tebe zabijaju......jeeezzušššek!!!
Rekla sam nedugo mami; i čoveka svog tlačim s tim svojim razmišljanjima; da smatram kako sam ja sebična, očito, sebi vrlo bitna. Ima žena koje vele; ma sve samo da rodim, nema veze kaj bu s menom. Eh, u mojoj glavi stvari nisu tak posložene. Mene je itekako briga kaj bu s menom, prije svega kaj bu s menom. I jasno da se zapitam; jel to jako abnormalno razmišljanje?

Kad bi bar ta trudnoća i porod bili jednostavniji; ili barem bez rizika; jer ne hebe mene bol ili kajjaznam kaj........mene hebe pomisao....A kaj ako nebu sve vredu????

A imenje djeteta, ma to može odma sutra, to me niš ne sekira, ionak je prek mojih ruku prošlo brdo tek rođenih beba, dojenčadi, todlera......leži mi to ko dobar gemišt popiti. I uvijek me onda ti s djecom pitaju.......odakle tebi iskustvo, tebi to ide ko vodu piti!!! A kajjaznam, valjda to u sebi imam. Ali ona rečenica, fraza i/ili mišljeje ( kaj god da to je ) : "ko ga jebe, samo da ja rađam, kak bude bude" - e taj dio ženske strane se meni nije, očito , razvio.

I kaj sad? Gledam si čovjeka svog - meni je po mjeri, i baš smo si po mjeri, ni jedan ni drugi nismo grdi, nismo ni tupi ni glupi; naprotiv, on je turbo sposoban i inteligentan, kaj zamisli to i napravi.
I gledam ja nas; odličan smo genetski materijal ( ovak iz vana gledajući, usporedivši povijest obiteljskih anamneza i tako... ) za napraviti nekaj novo; gemišt ko lijek od nas dvoje!
A to novo, pa ja bi najrađe da je muškog roda. I uvijek i jedino, ako razmišljam o djetetu , razmišljam o muškom rodu. Jel to normalno? Toliko jedan spol željeti.
Realno, kad bi bila trudna, pa da je žensko, nikom niš, obožavano bi bilo ....ali , moja želja je SIN, tak velikom slovima napisano, ko kak još negdje ispisuju po kućama kad se rodi djete.

I zakaj , recimo, kod nas nebi bilo dozvoljeno imati surogat majku? Ima toliko žena kojima je vrhunac života rađanje. Pa kaj nebi meni rodila jedno, smučkano od nas dvoje? I to je vel'ki posel, treba i to platiti; i meni bi bilo sasvim okej platiti takvu uslugu.
Šteta da mi mama nije, još, mlađa; nju bi tražila; za mene bi i pristala - i zabadave, znam.

Rekla sam čovjeku svom prije neki dan; idu dani - ne vadi ga van...i par puta nije.......i ko će ga znat.......

Na samu pomisao, obzme me veselje ali došulja se i ta gadura - panikica!

Jesam li ja , jako, nenormalna?
Ima li još žena koje na ovaj ili sličan način razmišljaju?
Jer, znam da ih ima masa koje znaju da ne žele ni pod razno imati dijete; ali dali ima još koja da bi dijete ali ga nebi rodila, ali bi da je sin ali bi da ne usvoji, da je zdravo i kak treba biti......ali,ali ,ali......

Oznake: želje, rađanje, djeca, panika, nenormalno


- 17:21 - Komentari (3) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.