11.01.2016., ponedjeljak
Samo da mi rodiš!!!
|
Zdravlje, sreća i veselje - moje su tri želje. I to je moja misao vodilja, od kako sam klinka bila. Moje želje, u biti želja, oduvijek je ista.......zdravlja, sreća i veselja.....i ne znam što čovjeku drugo treba!!! Prošle godine, za 35ti rođendan, draga bakica moja ( s kojom sam provela lijepo i ispunjeno djetinjstvo, tokom kojega sam se kroz igru svemu i naučila ) zaželjela mi je puuunooo zdravlja i "samo da mi rodiš praunuka". Za Božić, koji tjedan kasnije, ista ta bakica rekla mi je : molim se bogeku; samo da mi rodiš praunuka. Kako smo ušli u novu, nazvala sam bakicu; koja je kao prvu želju za mene izrekla : samo da mi rodiš !!! Evo, prije koji dan; bio je bakici rođendan; poželjela sam joj barem da do stotke dogura; a ona meni : ma samo da mi rodiš praunuka!! I šta sad da ja radim? Moja bakica je zapela pa zapela; ona se moli bogeku da ja rodim, ona svaki dan o tome misli. A nije da nismo probali, spelcalo se jednom al nije zraslo do kraja. Uh, roditi?!! Nikada mi nije bila primamljiva misao da budem trudna i da rodim. Ko klinka, veli mama, imala sam neki period kada sam vikala da bi bila časna. Kada su me pitali zakaj; odgovarala sam da zato jer one ne moraju rađati. Već oko 18te sam znala da časna nebum ziher jer je sex nekaj vrlo zgodnog i zabavnog i zanimljivog; no, sex ne znači da se mora roditi?! Kasnije, govorila sam.....ako nađem adekvatnog čovjeka, možda budem razmislila. Onda je i došao taj adekvatni, pred tridesetom....totalno adekvatni, najbolji, ma za mene samo takav, baš takav kakav je!!! I kaj sad? I dalje mi nije divna pomisao da bi bila trudna i da rodim. To drugo sT(r)anje mi je baš odbojno. Odma si pod nekom lupom, odma moraš duplo paziti, nesmiješ brzo gaziti, trčati, ludovati, nesmiješ više ni cugicu popiti.......odma te pikaju pa ti krv vade, pa na kojekakve preglede moraš ići; pa jel imaš dijabetes, ovo ili ono! Pa to isčekivanje novih pregleda!! Dali je sve u redu???? To mene najviše plaši, ono...pa jebemu, pri porodu žene i vumru; a meni se to neće. A bome, i tokom trudnoće se sranja dešavaju, pa te opet pikaju , pa svakaj u tebe zabijaju......jeeezzušššek!!! Rekla sam nedugo mami; i čoveka svog tlačim s tim svojim razmišljanjima; da smatram kako sam ja sebična, očito, sebi vrlo bitna. Ima žena koje vele; ma sve samo da rodim, nema veze kaj bu s menom. Eh, u mojoj glavi stvari nisu tak posložene. Mene je itekako briga kaj bu s menom, prije svega kaj bu s menom. I jasno da se zapitam; jel to jako abnormalno razmišljanje? Kad bi bar ta trudnoća i porod bili jednostavniji; ili barem bez rizika; jer ne hebe mene bol ili kajjaznam kaj........mene hebe pomisao....A kaj ako nebu sve vredu???? A imenje djeteta, ma to može odma sutra, to me niš ne sekira, ionak je prek mojih ruku prošlo brdo tek rođenih beba, dojenčadi, todlera......leži mi to ko dobar gemišt popiti. I uvijek me onda ti s djecom pitaju.......odakle tebi iskustvo, tebi to ide ko vodu piti!!! A kajjaznam, valjda to u sebi imam. Ali ona rečenica, fraza i/ili mišljeje ( kaj god da to je ) : "ko ga jebe, samo da ja rađam, kak bude bude" - e taj dio ženske strane se meni nije, očito , razvio. I kaj sad? Gledam si čovjeka svog - meni je po mjeri, i baš smo si po mjeri, ni jedan ni drugi nismo grdi, nismo ni tupi ni glupi; naprotiv, on je turbo sposoban i inteligentan, kaj zamisli to i napravi. I gledam ja nas; odličan smo genetski materijal ( ovak iz vana gledajući, usporedivši povijest obiteljskih anamneza i tako... ) za napraviti nekaj novo; gemišt ko lijek od nas dvoje! A to novo, pa ja bi najrađe da je muškog roda. I uvijek i jedino, ako razmišljam o djetetu , razmišljam o muškom rodu. Jel to normalno? Toliko jedan spol željeti. Realno, kad bi bila trudna, pa da je žensko, nikom niš, obožavano bi bilo ....ali , moja želja je SIN, tak velikom slovima napisano, ko kak još negdje ispisuju po kućama kad se rodi djete. I zakaj , recimo, kod nas nebi bilo dozvoljeno imati surogat majku? Ima toliko žena kojima je vrhunac života rađanje. Pa kaj nebi meni rodila jedno, smučkano od nas dvoje? I to je vel'ki posel, treba i to platiti; i meni bi bilo sasvim okej platiti takvu uslugu. Šteta da mi mama nije, još, mlađa; nju bi tražila; za mene bi i pristala - i zabadave, znam. Rekla sam čovjeku svom prije neki dan; idu dani - ne vadi ga van...i par puta nije.......i ko će ga znat....... Na samu pomisao, obzme me veselje ali došulja se i ta gadura - panikica! Jesam li ja , jako, nenormalna? Ima li još žena koje na ovaj ili sličan način razmišljaju? Jer, znam da ih ima masa koje znaju da ne žele ni pod razno imati dijete; ali dali ima još koja da bi dijete ali ga nebi rodila, ali bi da je sin ali bi da ne usvoji, da je zdravo i kak treba biti......ali,ali ,ali...... Oznake: želje, rađanje, djeca, panika, nenormalno |
| < | svibanj, 2018 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Svibanj 2018 (1)
Travanj 2018 (1)
Kolovoz 2017 (1)
Travanj 2017 (2)
Ožujak 2017 (4)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Prosinac 2016 (1)
Rujan 2016 (2)
Kolovoz 2016 (4)
Srpanj 2016 (3)
Svibanj 2016 (3)
Travanj 2016 (7)
Veljača 2016 (5)
Siječanj 2016 (10)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
Svakodnevna viđenja, mišljenja i čuđenja!!Do kosti - iskreno!
Brojalica