Opis bloga

Kratka priča, poezija

Upozorenje



Tekstovi i slikovni materijal (ukoliko drugačije nije navedeno!) hucovo su vlasništvo i kao takvi zasićeni su copyrightom


photo nocni_poslovi_zps5z0jpb36.jpg

Čitatelji o blogu

Kak ti pišeš, jebote te led! Ne prostačim, ali sad moram još. Kak ti pišeš, do u tri pičke uske, do u pet žena oko sedam sati do deset dana. Dosadno je. Jest.
- Livia Less Nata

Tvoji su postovi dobri, i više od toga, no ova tvoja desna rubrika Čitatelji o blogu pobija i poništava baš sve što pišeš. Kad bi to bio neki dekonstrukcijski performans, to bi bilo okej, no nekako mislim da nije; siguran sam, nažalost, da nije.
- Mariano Aureliano

Literalno nisam dorasla dostojnom opisu tvoje poezije i proze. Poput djeteta koje drugi put vidi čokoladu ( a okus prvog puta mu je ostao u najboljem sjećanju) gutala sam do sitnih sati slova koja si prosuo ovim prostorom. Izazivaš emocije. Smijala sam se, čudila a i osjetila trnce strasti i uzbuđenja. Nema ravnodušnosti. Oduševljena sam i nježno ću printati. Mnoge korice na policama knjižnica ostale su zavidne i crveneći se zaklopile se po stranicama. Majstorski. Nadam se ukoričenju u tvrde. Ovaj stil to zaslužuje.(jeka 17.06.2018. 08:46)
- jeka

Podsjetio si me na Miloša, jednako kao i njega, tebe ne treba pokušati razumjeti, treba te samo čitati. Svako tvoje djelo je malo čudo pisanja, uvijek me uznemiri, natjera da zadrhtim, da se čudim, da mi zastaje dah Stvarno volim tvoje pisanje
- Lisbeth

Nakon ovoga bi sjeo đojnt. Jemepas ako ne bi. Fuf.
- Alžbeta Bathory

di si huc, kralju asocijalnih blogera. nije ti neki masterpis, ali i dalje kulja taj opojni vonj undergrounda!
- blogdogg

Izvanserijski pjesnik, prozaik, slikar, pamfletistički cinik, erudit, što još da dodam da bih opisao tvoj blistavi blog u zapećku blogosvemira?!
- svenadamevin

sjajno. razigrano, s onu stranu iščekivanja. čišćenje od dosadnih unutrašnjih nametnika. prozračno i bistro. pridobio si mi jutro. živio!
- predvorje tišine

u jeboteee! jes da je bolesno, ali je napisano odlično! Odlično!
- lisbeth

Mozak ti je ko ventilator :)
- samotvoja

Kad narastem i ja ću jednom naučiti ovako pisati, i crtati, i slat ću svoje radove na natječaje...i svašta...
I otići ću jednom i na to more...
- v

samo ti roštaj! :)
- danijela1

čuvaj pomno te trenutke, ti dragocjeni čovječe.
- modestiblejz

zastrašujuća slika!
- jelenaslak

huc, rodi mi dijete
- bolesna u mozak

idealan za perverzni režanj mog kaotičnog mozga - danijela1

Zajebantski i nadrealno jezivo. Ti si stvarno dobar. Kako da te ja ne znam?
- swenadamevin

vidiš, Sven, ima jedan koji po zajebima podšivenim bešćutnom, neljudskom zlobom šije ne samo mene, nego i tebe ;)
- pero u šaci

...dok ti napišeš novu bljuc-huc priču i sve lijepo posereš, adimasto
- danijela1

jednom sam na nekom blogu o samopomoći pročitala tvoj komentar: "Dajmo im da drkaju!"
- Danica Cvorovic

Ovo je trunku... disturbed
- Igness

jeftini pamfleti uvijek govore o autoru. nikada o temi o kojoj pišu.
- bocacciozg

odličan tekst, koji funkcionira na više razina, čestitke! još bolje ilustracije-prigodne,kičaste i divno razotkrivaju suštinu 'mrtve, da ubijenija ne može bit' prirode.
- Wall

...ne gine ti novinarska karijera... imaš smisao za razvijanje radnje i fenomenalan izričaj... ...ali...?? ...tko kaže da ti nisi već novinar... pozdrav i osmijeh ti ostavljam... :)
- Palomina

Huc, u čemu je problem?
- Nemanja

čim sam pročitala prve dvije rečenice svidjelo mi se. ali kada sam došla do kraja jedini komentar koji ti mogu ostaviti je: jebeno. prejebeno.
- beatrice

huc, podsjećaš me na polumrtvog žohara koji još miče nožicama
- gardo

e jbga, čitam i mislim, ti to o meni, a ono samo krleža xD
- NF

kad ćeš napisat priču o benzinskim postajama i o noći?
- marchelina

Stepenicama tvog razmišljanja obični plebejac se nije u stanju penjati!
- Danica Cvorovic

doooobro...čak i lijepo. mekano. neobično za huca.
- Marchelina

wow. kao iskrcavanje na normandiju.
- Marchelina

Kontakt:

meister.huc@gmail.com

29.09.2024., nedjelja

Glič u Matrixu

Čovječe, rinatal sam celi dan i celu noć,
tek sam pred jutro uspel svršiti
taj usrani katalog i poslati prelom v tiskaru.
Pošel sam spati i
zbudil se za
dve vure.
Svetlost siva, nebo apšisalo,
rominja neka tanka kiša,
diši jesen u zraku
i se nekak podseća
na Paris.
Ustal sam i pustil si
nešto tugaljivih francuskih pesmi.

Voilŕ combien de jours, voilŕ combien de nuits...

Zakruljil mi je želudac. Bil je bučni.
Vnutra kak da mi je netko klel drago mamico.
Izgleda da se bez psovke nemre
ni v živlenju, ni v tekstu.
Otišel sam do habibija.
Tamo me božji volek iz provincije pital
kaj hoćem, blagi ili ljuti? Mislil je na umak, se veda.
Zaiskal sam blagi, s malo krastafci.
Zakačil sam se za barski stol ispred
zalogajnice
i alapifo gutal kebab.
Nakon obeda
odlučila sam da malo protegnem
noge…

I tak, hodil sem
niz vulicu
i videl je. Straga.
Njen rdeči kaput
vrištal je sred Tkalče.
A njena divlja
kovrčava keltska kosa prkosila je
gravitaciji.

- Sofi! – povikal sam u sebi.

Bogeg dragi,
deset let je prešlo
odkak sem je zadnji put držal za joškicu
i igral se z njeno ribico…

Sofi! Dobra draga Sofi! Došla je iz daleke Francije
da me spasi. Da me izbavi od Zla.
Da me izvuče iz kmetiljskog blata.
Zeti će me za rukicu
i otpeljati v daleki južni kraj,
možda na Azurnu obalu
ili Tanger!
Voleli bumo se znova.
Lepo je rekel pesnik Maruna:
nije da čovek ima neke šanse
ak se rodi kak Hrvat.

Fest sam se uzbudil.
Srčeko je zapevalo belkanto.
Ubrzal sam korak da je
sustignem.
Tap-tap,
potapšal sam je po leđima.

Zdravo Sofica!
To sem ja, Jožica – rekel sam radosno.

Okrenula se.
- Je, povejte – zasikatala je ženskica.

Imala je sitne zle oke kaj su vrištale
hodi proč! Hodi proč! Kača jedna,
vrag joj mater zel.

- Izvinjavam se gospa, zmenjal sam vas z nekim -
uzdahnul sam razočarano.

- Ugodan dan, želim…

Kak da me je netko
zalil hamperom mrzle vode.

A tak sam se poveselili
da je mukicama došel kraj.
Je, lepo je senjati da bu netko prihajal
na belem konju i izbavil te iz dreka. Vlastitog.
Si to delamo.
Nadu polažemo u druge,
u žene, muževe, ljubavnice, političare
u kojekakve tretije puteve
u bitkoin, u loto i peneze
navek čekamo taj prokleti wunder
gda bo napokon se lepo, srečno in krasno.
Kak da ne!
Nitko te nebu spasil. Nitko te nemre
spasiti.
To moreš fčiniti jedino ti sam.

Prema meni je hodila
krha, slabašna babica retke kose,
očiju sivih kak socijalizam
kože bele kak vosak, kak
smert.
Stepel sam se.
Babica me je gledila in prepoznala,
no, hoćem rejti prepoznala u svojoj
heznutoj tintari.
- Ti si moj človek -
rekla je cerkajući se i digla
palac gore.

Kimnul sam sućutno.

Za njom su prešle tri gizdave puce
plavih lasi, i kad velim plavih lasi ne mislim
na žutu, već na modru boju galice.
Hihotale su animice, nimfice, jumferice,
a najdrskija mi mignu zavodljivo.

Nisam mignul nazaj.

Pa debeli. Gegal se i puhal
puf-pant puf-pant…
Obrazi su mu viseli kak u buldoga.
- Bravo majstore, razvalil si -
povikal je ushićeno kada mi je prišel –
i sam tak nastavi…

Dvadeset metri poklen,obitelj sa štiri kćerkice.
Se jedna drugoj do ramena.
- Hvaljen Isus i Marija – muž će odjemput u prolazu.
- Neka je navjeke…

Evo i nje, belle de jour iz predgrađa.
Vilica joj se obesila do poda kada me je spazila.
Sva se smela, ne zna kam bi z pogledom.
Ampak i ona, sva crvene u licu, pozdravi:
- Poštovanje, dragi gospodine!

Postalo je nelagodno.
Postalo je skeri. Zacoprano. Obnoreno.
Rekel sam: Ma koji se kur to zbiva?
Šta svi ti judi mislidu
da san ja?

Reka bi da je nasutpija glič u Matrixu!
A što drugo?
Bit će da me bacilo u tilo
neke poznate face,
nekog nogometaša ili političara
ka u onom filmu
„Biti John Malkovich"!
Ali čemu onda
„Bravo majstore“,
zavodljivi pogledi srednjoškolki,
„Faljen Isus i Marija“,
„Poštovanje, dragi gospodine“.
Svi ti judi raznih godišta
šta dolaze iz različitih društvenih krugova
evidentno mi se ne obraćaju ka istoj osobi.

Biti će ipak da oni u meni vidu
ono ća želu vidit,
ono ća projecira njihov um.
Uostalom, nisan li ja
zaminija onu gaduru
za Sofi?

Gllllllllič je u MatriXXXsu
i nije dobro…
Moran brzo stić doma
i prespavat ovo sranje, pomislija san.

POTRKALA san
a judi su me vazda, azda, da
pozdravljaliiiiiX
ma svatko i dalje na svoj način
razumi se e
e?

UTRČALA san u apartman man an
nnnnnnn
i strusila viskiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
pa još jedaaaaaaan, i još jedannnn

Bilo je pinku boje.

LEGLA san san san san
i zaspala

Dogodilo se to
tada i nikad više.

Pa ti reci…
- 19:47 - Vox popljuvi (3) - Printaj me nježno - #

<< Arhiva >>