Čovječe, rinatal sam celi dan i celu noć,
tek sam pred jutro uspel svršiti
taj usrani katalog i poslati prelom v tiskaru.
Pošel sam spati i
zbudil se za
dve vure.
Svetlost siva, nebo apšisalo,
rominja neka tanka kiša,
diši jesen u zraku
i se nekak podseća
na Paris.
Ustal sam i pustil si
nešto tugaljivih francuskih pesmi.
Voilŕ combien de jours, voilŕ combien de nuits...
Zakruljil mi je želudac. Bil je bučni.
Vnutra kak da mi je netko klel drago mamico.
Izgleda da se bez psovke nemre
ni v živlenju, ni v tekstu.
Otišel sam do habibija.
Tamo me božji volek iz provincije pital
kaj hoćem, blagi ili ljuti? Mislil je na umak, se veda.
Zaiskal sam blagi, s malo krastafci.
Zakačil sam se za barski stol ispred
zalogajnice
i alapifo gutal kebab.
Nakon obeda
odlučila sam da malo protegnem
noge…
I tak, hodil sem
niz vulicu
i videl je. Straga.
Njen rdeči kaput
vrištal je sred Tkalče.
A njena divlja
kovrčava keltska kosa prkosila je
gravitaciji.
- Sofi! – povikal sam u sebi.
Bogeg dragi,
deset let je prešlo
odkak sem je zadnji put držal za joškicu
i igral se z njeno ribico…
Sofi! Dobra draga Sofi! Došla je iz daleke Francije
da me spasi. Da me izbavi od Zla.
Da me izvuče iz kmetiljskog blata.
Zeti će me za rukicu
i otpeljati v daleki južni kraj,
možda na Azurnu obalu
ili Tanger!
Voleli bumo se znova.
Lepo je rekel pesnik Maruna:
nije da čovek ima neke šanse
ak se rodi kak Hrvat.
Fest sam se uzbudil.
Srčeko je zapevalo belkanto.
Ubrzal sam korak da je
sustignem.
Tap-tap,
potapšal sam je po leđima.
Zdravo Sofica!
To sem ja, Jožica – rekel sam radosno.
Okrenula se.
- Je, povejte – zasikatala je ženskica.
Imala je sitne zle oke kaj su vrištale
hodi proč! Hodi proč! Kača jedna,
vrag joj mater zel.
- Izvinjavam se gospa, zmenjal sam vas z nekim -
uzdahnul sam razočarano.
- Ugodan dan, želim…
Kak da me je netko
zalil hamperom mrzle vode.
A tak sam se poveselili
da je mukicama došel kraj.
Je, lepo je senjati da bu netko prihajal
na belem konju i izbavil te iz dreka. Vlastitog.
Si to delamo.
Nadu polažemo u druge,
u žene, muževe, ljubavnice, političare
u kojekakve tretije puteve
u bitkoin, u loto i peneze
navek čekamo taj prokleti wunder
gda bo napokon se lepo, srečno in krasno.
Kak da ne!
Nitko te nebu spasil. Nitko te nemre
spasiti.
To moreš fčiniti jedino ti sam.
Prema meni je hodila
krha, slabašna babica retke kose,
očiju sivih kak socijalizam
kože bele kak vosak, kak
smert.
Stepel sam se.
Babica me je gledila in prepoznala,
no, hoćem rejti prepoznala u svojoj
heznutoj tintari.
- Ti si moj človek -
rekla je cerkajući se i digla
palac gore.
Kimnul sam sućutno.
Za njom su prešle tri gizdave puce
plavih lasi, i kad velim plavih lasi ne mislim
na žutu, već na modru boju galice.
Hihotale su animice, nimfice, jumferice,
a najdrskija mi mignu zavodljivo.
Nisam mignul nazaj.
Pa debeli. Gegal se i puhal
puf-pant puf-pant…
Obrazi su mu viseli kak u buldoga.
- Bravo majstore, razvalil si -
povikal je ushićeno kada mi je prišel –
i sam tak nastavi…
Dvadeset metri poklen,obitelj sa štiri kćerkice.
Se jedna drugoj do ramena.
- Hvaljen Isus i Marija – muž će odjemput u prolazu.
- Neka je navjeke…
Evo i nje, belle de jour iz predgrađa.
Vilica joj se obesila do poda kada me je spazila.
Sva se smela, ne zna kam bi z pogledom.
Ampak i ona, sva crvene u licu, pozdravi:
- Poštovanje, dragi gospodine!
Postalo je nelagodno.
Postalo je skeri. Zacoprano. Obnoreno.
Rekel sam: Ma koji se kur to zbiva?
Šta svi ti judi mislidu
da san ja?
Reka bi da je nasutpija glič u Matrixu!
A što drugo?
Bit će da me bacilo u tilo
neke poznate face,
nekog nogometaša ili političara
ka u onom filmu
„Biti John Malkovich"!
Ali čemu onda
„Bravo majstore“,
zavodljivi pogledi srednjoškolki,
„Faljen Isus i Marija“,
„Poštovanje, dragi gospodine“.
Svi ti judi raznih godišta
šta dolaze iz različitih društvenih krugova
evidentno mi se ne obraćaju ka istoj osobi.
Biti će ipak da oni u meni vidu
ono ća želu vidit,
ono ća projecira njihov um.
Uostalom, nisan li ja
zaminija onu gaduru
za Sofi?
Gllllllllič je u MatriXXXsu
i nije dobro…
Moran brzo stić doma
i prespavat ovo sranje, pomislija san.
POTRKALA san
a judi su me vazda, azda, da
pozdravljaliiiiiX
ma svatko i dalje na svoj način
razumi se e
e?
UTRČALA san u apartman man an
nnnnnnn
i strusila viskiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
pa još jedaaaaaaan, i još jedannnn
Bilo je pinku boje.
LEGLA san san san san
i zaspala
Dogodilo se to
tada i nikad više.
Pa ti reci…
Post je objavljen 29.09.2024. u 19:47 sati.