What a day, polovica prvog miseca a mene uvatila fjaka ravna onoj u TBF-ovom remek djelu Alles Gut. Ustati il odustati mislim se kad eto podne je vec, a ja u krevetu s laptopom na improviziranom stolu od kusina. Ne ide se meni nigdi, odustajem, vani je ledeno i kisi, i ta klima ne pogoduje mediteranki.

Protegnem se i nastavim bombardirati jos ovo malo mozga sto mi je ostalo, crnom kronikom po hrvatskim portalima. Najgore je sto ne trazim rubriku cne kronike, vec ona sama iskace na naslovnoj stranici.
Pogodilo me malo vidjevsi onog dedeka s raskrvavljenom glavom sto ga panduri slepaju van iz stana zajedno s pametnom mu zenom koja je potpisala da sin bu vratil kredit kamataru, il nek se nosi stan. Pa joj je sad valjda drzava kriva?

Da se razumijemo, ne biram stranu nit drzave nit glupih ljudi. Cinjenica je da ovo drzavno rasulo ima bezbroj stvari koje treba mijenjati, ali takodjer i masu bedaka, masu neobrazovanih, masu maminih sinova i genuine kretena.
Sto je to sinceka spopalo da se ide zaduzit kod kamatara, ne znam i ne zanima me, sama cinjenica da ide mater uvlacit u to da mu bude jamac, koja je generalno popustljiva prema svom teletu, daje mi pravo da mu dijagnosticiram glupost. Za lijecenje – prekasno. Koliko prepotentan moras bit da riskiras krov nad glavom svojim starcima pa da umisto da side bezbrizno prid televizijom u svojim mirovinskim danima, njih pandurija navlaci po zgradi.

Mater ko mater razumin da ce uvik ic na ruku ditetu svome. - Meni je mali reka da to njemu triba, pa cu ja to potpisat.... e i nemoj reci caci.- Kad ce se napokon pojavit neka mater i rec lipo: - Sine, glup si. Kani se gluposti i protegni se koliko se mores pokrit! –

Zalosno je da mentalni sklop jednog prosjecnog hrvata jednostavno ne percipira sto je potrebno a sto nije. Evo za primjer jednu mladu obitelj koju osobno poznajem. Zena na pocetku dvadesetih, muz na pocetku tridesetih. Vole se i vincaju se. Teta Markic bi bila ponosna. Ni jedno od njih nema rijeseno stambeno pitanje. Usele se u stan njegovih roditelja, pedeset kvadrata. Odluce da zele imati bebu. Naprave bebu; rodi se beba. Muz radi za sitnu placu u skladistu jednog trgovackog lanca, zena ne radi. Bebi su krstitke. Pece se janje, prase, perad, radi se festa. Na kraju dana mladi par je u minusu na bankovnom racunu dvije tisuce eura. Ljute se na drzavu i emigriraju. U svrhu emigracije posudjuju jos toliko novca. Zapocinju ’novi’ zivot s cetiri tisuce eura duga na ledjima. I inozemstvu nakon pola godine ni blizu nisu tome da pokriju dugovanja i nastavljaju ziviti jednakim stilom.
Kad ce ljudi poceti uciti na tudjim greskama?

Da je kome tolika prisa nabavit pare more se slobodno javit Dvajscetri sata portalu jer tamo vam naprave ziroracun i onda gradjani demonstriraju svoje gradjanstvo uplacujuci novac. Vidim da su cigici, alkoholicari i beskurtonci vec davno prepoznali blagodati takvog nacina financiranja.

Takodjer, nije mi jasno kako se ljudi vjecito prave blesavi i neinformirani, pa valjda je vec opca kultura da se kod lihvara neces zaduzivati. Svako malo su ti, toboze prevareni, po novinama. Placu nad teskom sudbinom. Ako vidis na stupu nalipljen zuti papiric s brojem mobitela koji kao jedinu informaciju nudi da daje povoljne kratkorocne, nenamjenske kredite triba bi vec imati dovoljno soli u glavi da znas da te to sranje moze kostati puno vise od kamata.
A kad smo kod papirica na stupovima ne bi li se nasa policija koja tako zurno vrsi delozacije, mogla uhvatiti ozbiljnog posla pa umisto da zajebava umirovljenike, da malo zajebava ove druge. Lihvare i kamatare, gamad koja se nakotila i obogatila na tudjem znoju. Zar nema zakona koji ce stititi nase gradjane glupake od takvih nitkova i prevaranata. Ako se u roku minut ustav mogao mijenjati zbog tamo neke iskompleksirane babe, moze se donit i zakon na temelju kojeg ce se hapsiti lihvari i toboznje mecene.

Daj drzavo, odrasti vise.

P.S. Moram cestitati svojoj dragoj prijateljici koja je danas postala Magistrica Kroatistike. Svaka cast draga, sad mos mirno emigrirati. X x x