Sranje...pomislila san slusajuci o nedavnom incidentu na kosarkaskom terenu. Ovaj je put stvarno zasra.

Decko od svojih dvadeset i sitno godina izgubija je zivce i pogodija suca loptom nakon cega je (tamo pise brutalno) nasrnuo na njega, a ja bi rekla ocesa ga.
Pa su ga dozivotno suspendirali iz kosarke, a radi cega...glupog, nepromisljenog poteza koji se dogodio i masi drugih sportasa. Pa eno i Zvone Boban je skaka na suca svojedobno, pa sto bi bilo od naseg sporta da su ga onda suspendirali za vijeke vjekova. Naravno, ne usudjujem se usporedjivati ovo sa Bobanovom situacijom, ipak je to bilo neko drugo vrijeme, ali da se nekome u trenutku zabrani da se bavi onime sto mu zivot znaci, mislim da je malo pretjerano. Neka kraca suspenzija bi djelovala jednako i mozda bi promislija o tome cinu i ne ponovio ga. Ili ova kazna sluzi kao upozorenje ostalima da im ne bi slucajno palo na pamet uciniti ista slicno, ali eto nazalost na stetu jednog mladog igraca.

Zanimljivo je i to da je ovo tek druga dozivotna suspenzija iz hrvatskog sporta. Prva je bila dodijeljena tadasnjem tajniku KK Hiron -Botinca koji je, zamislite slucajnosti, napao istog suca. Pa taj sudac il stvarno nema srice il stvarno zna isprovocirati.

Poprilicno dosta moje generacije dalo se u sport, sto kosarka, sto nogomet, sto odbojka, prva, druga, treca, sedma liga, nebito...i naslusala sam se dogodovstina s terena, a bilo ih je svakakvih. Igraci udare sudca, sudac udari igraca, navijaci bocama gadjaju i jedne i druge i tako u nedogled...pa isto oni i dalje igraju i dalje sude. A sudi se u korist kuma, strica, plave kuverte, 100 metara kvadratnih zemlje prvi red uz more...

Ovaj gore spomenuti kosarkas oduvijek je bio na svoju ruku, jos od kada smo ko dica gadjali trice na skolskom igralistu poslije nastave. Ali to njegovo "na svoju ruku" nikad se nije odrazavalo u negativnom smislu. Skolu doduse nije volija previse, nije bija ni los ni izvrstan iako je ima potencijala. Profesori su ga volili iako je bio britak na jeziku i govorili su da je bistar, no on je vrime vise volija provoditi izvan ucionice, na kosu isprid skole. Bio je medju najboljima u skolskom timu i predvidjali su mu svijetlu buducnost. Bio je cudo od diteta...sto se dogodilo da je u medjuvremenu to cudo od diteta nestalo i pretvorilo se u ogorcenog mladica?

A sto se dogodilo s ostalima koji su s njim picali sa nastave da bi igrali kosarku i gazili sve pred sobom na skolskim natjecanjima? Oni su se sami dozivotno diskvalificirali iz kosarke. Nekima su droga i alkohol postali drazi od lopte, neki su krenuli dobro pa su ih drugi prevarili. Sto treneri, sto menadjeri. -Traze te tamo? Plati prvo meni.
Jer valjda je takva situacija kod nas, svi traze proviziju. Svi misle da imaju pravo na tvoj talent. To sto si zapostavija skolovanje, to sto si ledja pokida na treninzima da bi radija ono jedino u cemu si dobar i ono jedino sto volis, to nema veze..

Imam frenda koji je igra za gradski klub kad su mu pocele stizati ponude od nekih prvoligasa. Njegov maticni klub trazija je tad pare od njega, uz one pare sta su drugi klubovi nudili. Dakle trebao je prvo sam otkupiti pravo na odlazak koji je kostao par tisuca eura. Stari vec neko vrime bez posla, stara tu i tamo pocisti stogod da se ima za rezije i srce im se para kad vide da nemaju, a mali dva puta dnevno trenira i jos je k tome dobar... Nemas para, nemas buducnosti. Sad igra za nekog treceligasa, cisto da igra i da ima za autobusnu kartu.

A ko zna sto bi bilo od sve te dice danas da im se dala prilika, da su imali nekoga da ih pogura bez dodatnih sredstava. Mozda ih ne bih sretala u gradu, blide, iscrpljene, s podocnacnjacima na licu i fitiljem u ruci...razocarane...Mozda ne bi bili bisni i mlatili suce, mozda bi bili poznati i vani po svitu a ne samo kao gradski klosari.. I jbg...sto je sad ovom momku ostalo nego da se vrati medju staru ekipu..