|
Ne mogu ti prestati pisati…opsesivno… Kao što ti ne možeš prestati vikati… posesivno… ….vodimo ljubav… |
|
Nedostatak simbola na kraju poruke sve pretvori u znak upitnika... koji se onda ugnijezdi tamo negdje iza u primozgu…i svrdla… i postavlja pitanja, stvara sumnje… a ni jedan odgovor nije dobar.. ni jedan nije zadovoljavajući… pa počinje misao i svaka ima…onaj…strašan… što ako?…i tako bezbroj.... pa prekorijevanje sebe, njega...a sve sa šutnjom… koja je tobož mudra, sa stavom koji je ispravan… bitno je ne izložiti sebe, bitno je i dalje biti osamljen u ponosu… i taman kad se drama počne oblikovati… slijedeća poruka…je ta koja umiruje… i donosi udah…daljnjeg postojanja… |
|
Pjeva Svira Kuha Meni Ima li veće romantike Priča Osmjehuje Namiguje Meni Ima li veće zavodljivosti Ljubi Udiše Topi Mene Ima li veće obećanje Gledam Slušam Upijam Njega Ima li veće magije For Baks |
|
misli, okusi,mirisi,trenuci, sve se to vraća..stalno..i nosi te preko dana… a taman kad na trenutak zakoračiš u realu…stigne poruka..koja te vrati… mislima, okusima, mirisima, trenucima...i tako danima… |
|
Jel ono bilo predstavljanje njene politike..ili kulinarskog umijeća… mislim kako ja sad da je shvatim..kao … ženu, majku, političku radnicu… ili kuharicu...???? koja umjesto ozbiljnih tema sve izvrće na recepte… Ona bi vrući krumpir pretvorila u krumpir salatu..ona se želi prikazati kao brižna i štedna.. pa će servirati vodu i kavu…ona će spremati brudet..od pitanja, zadataka i ciljeva... ona je ponosna što joj je ukazana čast...ona se topi na pohvale drive i shvaća kao kompliment da je u stavu- prava muškarčina… Samo da joj onda na kraju ne moramo svako malo ponavljati..onu: Kuharice manje zbori, da ti jelo ne zagori… |
|
Sjaj oka otkriva mu skrivene namjere, lukava pitanja.. zamaskirana šarmom… a ja mogu samo gledati kako plete svoju mrežu…u koju ću upasti.. samo onako… slobodnim padom…otvorenih očiju… svejedno, progutat ću mu srce…kad ga već nudi… |
|
Bilo je to…o Bože, ovo ko emisija….dogodilo se na današnji dan.. No uglavnom…bila je '96…velevažno sam napokon odlučila dobiti papir da smijem voziti i po gradu, a ne samo po autoputu… I odem ja na taj vozački…pregledi, sve prošla, bez ikakvih problema…niko nije gledao ništa…ali ja sam gladna…pa jedem..ali, gubim kile.. o kako je to bilo lijepo.. nikad nisam brže smršavila 8 kila…u mjesec i pol dana… ali ja sam žedna, stalno, pa pijem..tri litre u tri sata...pa mi bućka u trbuhu… pa trčim na wc..a miris kao da..sam prolila aceton...po školjki… a onda sam skužila da jedan dan ne vidim prometni znak.. i da je slika onak mutna i treba izoštravanje...ali da drugi dan vidim sve super… I odem ja..kod liječnika.. u čekaonici, vidim onaj plakat za samo-provjeru šećera.. i zbrojim rezultat…i ispadne da sam osvojila 18 bodova…kažem ja to doktoru... a on veli..ma nejde to tak..ali me pošalje na vađenje krvi.. nisam još ni maknula onu gazicu..istrčava laborantica van i veli: -Isuse, a šta ste radili..šećer vam je 28…hitno doktoru… odem natrag njemu i kažem eto..jesam vam rekla..a još nisam ni varala na ovom vašem zidnom testu… i završim u bolnici… pa se doktorica čudila...pa prepisala tablete, pa se stanje nije popravilo…pa je nakon 7 dana spomenula inzulin..a ja se rasplakala..da nemre biti..ajde da izmislimo neku drugu opciju…pa neću valjda biti onak „na igli“… ali jesam….4 x dnevno…i sad se još uvijek igram, doktorice..sa testerima, sa špricama..sa svim onim kerefekama… e i da, položila vozački, sve, od prve… |