15
četvrtak
siječanj
2015
Fališ mi
Samo ti piši te stihove. Piši, hajde bit će nešto od tog. I ćorava koka nabode zrno. Izbaci to iz sebe na papir, bit će ti lakše. Da, trebalo bi bit. Ali ne ide. Stihovi se ne žele posložiti ma koliko god se ja trudila.
I nije da nemam što za reći, imam i previše toga. Pa se misli uzburkaju, zbrkaju, zaborave bit. Pokušavam ih složit, razvrstat, dajem im vremena da se uobliče u smislenu cijelinu, ali ne ide.
Nijedan stih mi nije po guštu. Niti jedan ne pogađa bit i to me ljuti. Bit da mi ne silazi osmijeh sa lica kad ti netko spomene ime, da ne mogu obuzdati suze kada legnem sama bez tebe, da me ubija to što ne mogu prestati misliti na tebe. A daleko si, daleko si toliko da boli. Fizički me boli ta jebena daljina. Fališ mi... a ja to ne mogu izrazit onako kako bih htjela. Ne mogu, oprosti.
komentiraj (15) * ispiši * #
