07
nedjelja
prosinac
2014
Izgubljena bitka
Kažu da treba razlikovati odustajanje od spoznaje da se nema više smisla boriti. Onaj tren kad znamo da smo dali sve što smo mogli i više od toga, ali jednostavno tako dalje više ne ide. Jednostavno smo naišli na zid koji ne možemo srušiti ma koliko god se trudili. Opekli smo se previše puta.
Tako se ja osjećam s tobom. Dala sam sve od sebe, više nego što bih dala za bilo kog drugog ali više ne ide. I što sad? Pa ništa, odi. E jebiga kad bi to bilo tako lako. Imam osjećaj da odustajem,a znam da nije tako. Pamet zna da ne odustajem, ali srce kaže da je tako. K vragu sve, previše se vezalo za tebe i sad te ne može pustiti. Ide glavom kroz zid.
I onda si u ovakvim kišnim danima priznajem. Na jedvite jade. Onako tiho šapnem sama sebi. Ti si očito izgubljena bitka. Ne mogu više... umorna sam. Umorna od tebe i nepostojećeg NAS. Jer ne možeš definirati ono što smo mi bili, jel tako? Ne mogu ni ja.
I da, htjela bih znati da li sam ti značila onoliko koliko si ti meni. Ali ne usuđujem se pitati. Skrivam se iza krinke ponosa, ali neću pitati jer znam odgovor..nisam, ma ni blizu.
Ti si izgubljena bitka jbg, a ja ne volim gubiti nikad.
komentiraj (20) * ispiši * #
