petak, 08.11.2013.

Karel

Jedno pitanje prije samoga posta: Iz čega izvlačite motive o kojima pišete?

Razmišljam o idealnom odnosu između čitanja i pisanja. Slažemo se da
uglavnom nema jednoga bez drugog...iako neki pišu i čitanju unatoč.
Napisano je uvijek rezultat čitanog i tu ne mislim puno drvit oko tog
klasičog koka-jaje pitanja.

U poeziji je veza između simbola i stvarnosti neraskidiva. Baš ovih dana
čitam češkoga pisca Karela Čapeka. U obilju briljantnih, vrlo kratkih,
detektivskih priča, jedna mi posebno zapela za oko...

Desilo se okrutno ubojstvo na ulici i jedini očevidac je pjesnik-izrazito plah
i suptilan, on je toliko potresen događajem da se ne sjeća ničega. Ipak,
napisao je jednu pjesmu koja na prvi pogled ne govori ni o čemu. Tek
gomila nabacanih, apstraktnih slika. Inspektor pažljivo i psihoanalitički
rastavlja pjesmu na "proste faktore" i dobija registarsku oznaku automobila
kojim je ubojica pobjegao.

Zato pazite kako i što pišete jer to uvijek govori više nego nam se čini.

Čapekova zbirka Stope ime nosi po istoimenoj priči koja je svjetski klasik.
Radi se o poznatom SF detektivskom motivu pojave nečijih stopa u snijegu
i njihov naprasni nestanak. Mislim da si bolju knjigu nisam mogao trenutno
ni nać...pogotovo na ovaj udar prve jače bure ovih dana...


Zdá se mi, že už tu nemám co dělat, byl bych tu směšnou figurkou,
můj svět umřel, věřil jsem totiž v jakési závazky, v takzvanou čest ve
smlouvě a podobné věci. Myslím, že bych se v téhle tlačenici nevyznal... “
— Karel Čapek

Rođen 1890. umro je pred sam upad naci trupa u Češku 1938. Gotovo u
istoj mjeri koliko je Hašek utjecao na suvremeni roman, toliko je Čapek
udario pečat formama kraćim od pripovjetke. Preteča kratke priče na neki
način. Čapekov je stil jednostavan, ali intrigirajući sa momentalnim uplivom
u materiju. Čapeka se rijetko ispušta iz ruku.

Preporučam svakako ,a pogotovo ljubiteljima žanra.