Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da se zadržao u razgovoru s jednim poduzetnikom koji me poznaje i da će mi sve objasniti kada dođe do mene.
Prekinuo je razgovor prije nego što sam mu objasnio da ni ja nisam pri sebi.
Budući da se ništa ne može postići ako nitko nije pri sebi, otišao sam doma i pričekao Nenada.
– Poduzetnik koji me poznaje?
– Veli da ste zajedno nešto radili oko kupovanja zemlje na Hvaru.
– A taj… Uh. Nadam se da mu nisi dao moju adresu ili broj mobitela. Htio je kupiti zemlju daleko od mora pa kada se…
– Znam. Pričao mi je. A zašto mu nisam smio dati tvoj broj?
– Jer uvijek ima neke blesave ideje. Sigurno je i tebi pokušao nešto uvaliti ili te uvući u biznis.
– Kako misliš pokušao?
– O ne! Što ti je prodao? Na što te nagovorio?
– Znaš da je vlasnik „Internacionalnih svemirskih izletničkih letova“, agencije za prodaju i rezervaciju letova u svemir. Izletničkih.
– Strašno.
– Nedavno je imao velikih problema pa sada, da bi se izvukao prodaje 50% jeftinije rezervacije za izlete. Kupio sam odmah dvije karte.
– Kakvih je problema imao?
– Prije nije koristio puno ime agencije, nego je koristio kraticu. Zato je imao gadnih problema.
– Budaletina!
– A kad je čuo da se poznajemo, dao mi je još 5% popusta na kartu za tebe.
– I ti si nasjeo na njegovu priču o putovanjima u svemir? Kad smo već kod svemira pada mi na pamet da je Einstein rekao da su samo dvije stvari beskonačne.
– A sv. Augustin je rekao da je svijet knjiga i da oni koji ne putuju čitaju samo jednu stranicu.
– Onda su letovi u svemir iskorak izvan korica. To me podsjeća na Nietzschea i njegovu izjavu da je čovjek najveći grabežljivac jer je svim životinjama oteo sve njihove kvalitete i da su tek ptice iznad čovjeka. A kad bi čovjek mogao letjeti da bi u beskonačnost odletjela njegova potreba za otimačinom.

Oznake: Nenad, svemir, ISIL