Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je na sprovodu.
– Tko je riknuo, dobri čovječe?
– Tip iz moje škole. Bio u Londonu i umro. Umro je od gušenja.
– Prokleti smog.
– Ugušio se čajnim kolačićem.
– Kako?
– Namjerno.
– Izvršio je samoubojstvo čajnim kolačićem?
– Eksperimentirao je. Nije znao da će umrijeti, ali eto dogodilo se. To je više bilo kao ruski rulet.
– Postoji ruski rulet s čajnim kolačićima?
– Naravno da ne postoji. Barem se nadam da ne postoji. To sam ja tako rekao da lakše shvatiš.
– Nije ti uspjelo.
– Tip je i inače bio čudan. Uživao je u čajnim kolačićima.
– Kako?
– Ubacio bi cijeli čajni kolačić u usta i zalio ga nečim. Najčešće gaziranim pićem.
– Kako bi ga zalio ako mu je u ustima?
– Popio bi gutljaj, dva pića i ne bi progutao, nego bi sve držao u ustima i uživao osjećajući kako mu se u ustima rastapa kolačić. A kad bi se sve pretvorilo u veliku kašu, samo bi progutao ono što mu je u ustima.
– A kako ti to znaš?
– Pričao nam je. Mi u školi međusobno razgovaramo.
– Šokantno.
– I kad bi putovao po svijetu isprobavao bi svoj užitak s čajnim kolačićima iz tih zemalja. A odlasku u London se zbilja veselio. Stalno je ponavljao da je to raj čajnih kolačića. I fakat su ga odveli u Raj.
– Kaj je bilo?
– Uzeo je nekakav čajni kolačić i zalio ga čajem. Ali, ovaj čajni kolačić se nije rastopio, nego je u čaju nabubrio i ugušio ga je.

Oznake: Nenad, čaj, ruski rulet