Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u VVB-u.
– Eto mene onda tamo.
– Izvrsno. Kada misliš doći?
– Mislio sam odmah.
– Hmm… A možeš li doći za četiri sata?
– Kako misliš?
– Sad bi uskoro trebala doći Dobra i Mudra Ravnateljica.
– Pa? Zar ne smijem biti tamo gdje je ona?
– Ma naravno da možeš, ali ona dolazi sada. Za sat vremena dolazi Tajnica…
– Tajnica prezire tebe, a ne mene.
– Prezire i tebe, ali ti to nisam do sada rekao. Ali nije zato, nego nema smisla da i ti dođeš kad dolazi ona. A za dva sata dolazi Matko u VVB.
– Zar nema smisla ni da budem u VVB-u dok Matko konobari?
– Ima smisla da budete zajedno, ali nema smisla da dođete zajedno. Za tri sata dolazi Ivanina Baba, a ti možeš za četiri sata. Tako da svakih sat vremena netko dođe.
– Zašto?
– Sa mnom je Vjeroučiteljica iz Moje Škole. Uznemirena je. Nakon sat vremena se smiri pa je dobro da svakih sat vremena netko dođe i uznemiri je opet. A znaš da teško diše kad je uznemirena.
– Naravno da znam.
– Eto! Pa ćemo zajedno uživati.
– Zašto je uznemirena?
– Potakla je učenike da u skupinama osmisle neku humanitarnu akciju. Bitno je bilo da se može realizirati i da je usmjerena na čovjeka.
– Kojeg čovjeka?
– Bilo kojeg. Bitno je da čovjek od te akcije ima koristi.
– I što je uznemirilo?
– Tri cure su napravile akciju pomoći beskućnicima. Zapravo su htjele akcijom osvijestiti njihovo stanje.
– Plemenita i dobra misao.
– Rekle su da će pristupiti beskućniku i obratiti mu se.
– Ne vidim ja u tome ništa uznemirujuće.
– Rekle su da će im reći da pripaze na higijenu i da se okupaju. Jer, zaključile su, netko im napokon mora reći da smrde.

Oznake: Nenad, glad, humanitarna akcija