Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da se zadržao na tečaju pravljenja fiša.
– Na čemu?
– Otišao sam na tečaj pravljenja fiša. Već danima sudjelujem na tečaju.
– Zakaj, dobri čovječe?
– Znaš ovu Slavonku s kojom hodam.
– Znam. Hoćeš da joj polomim noge pa da prestane hodati s tobom?
– Htio sam je iznenaditi jer jako voli fiš. Zato sam odlučio to naučiti kuhati.
– Nisi morao ići na tečaj. Mogla ti je Ivanina Baba pokazati kako se radi.
– Pitao sam je, ali nije htjela. Savjetovala mi je da je iznenadim nečim svojim, a ne nečim njenim.
– Viš ti Babe…
– Svejedno sam otišao na tečaj. I tu su se stvari zakomplicirale.
– Nisam ni sumnjao.
– Na tečaju sam upoznao prekrasnu djevojku koja je isto došla na tečaj.
– I ona je htjela nekoga iznenaditi?
– Zapravo joj se njen dečko stalno rugao da je nesposobna kuharica pa je nešto htjela naučiti.
– Svašta.
– Kako je tečaj sve više odmicao tako smo mi dvoje postajali sve bliskiji. I ja sam u jednom trenutku shvatio da mi je ona draža od Slavonke. Tad sam zaplakao i oblio me znoj.
– Kako misliš?
– Probao sam fiš što sam ga skuhao. Shvatio sam da ne želim biti s nekim tko se pali na paljevinu.
– Pa rekao si mi da ti je dobro s njom i da je tako vatrena cura.
– Shvatio sam da to ne izgara ona, nego gori fiš u njoj.
– I što sada?
– Ne znam. Zato sam se i zadržao s ovom s tečaja. Ona želi biti sa mnom i ostaviti svog dečka. Ja također želim biti s njom i ostaviti svoju uspaljenicu. Ali ne znamo kako to izvesti.
– Pa to je bar jednostavno.
– Kako misliš?
– Upoznajte to dvoje ljubitelja fiša. Kad shvate svoju zajedničku sklonost fišu, ostavit će oni vas.

Oznake: Nenad, Fiš, Ljuta i začinjena hrana