Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da su ga zadržali na policiji.
– Zakaj, dobri čovječe?
– Najobičniji nesporazum…
Zamolio me je da odem po njegov auto pa da dođem po njega.
Čim je sjeo na suvozačevo mjesto duboko je uzdahnuo i upitao me:
– Misliš li da sam ja psihički bolestan?
– Nemoj mi, Nenade, to raditi. Znaš da ne znam lagati, a ne mogu reći ni ono što mislim.
– Optužili su me da sam psihički bolesnik.
– Kaj je bilo?
– Znaš da je Nives pokrenula tribinu „Tragedija genija“ o velikanima koji su živjeli ispred svog vremena. Kad se ona udala za Pijanog Romana i posvetila sasvim njemu i djeci, tribinu je preuzeo njen brat Yves.
– Znam.
– Danas je bila tribina o Oscaru Wildeu. I ja sam bio na tribini.
– Problematično je to što se družiš s Nives i njenim bratom, ali to ipak nije psihička bolest.
– Najprije je jedan tip govorio o Wildeovom simbolizmu pa neki drugi o tome je li Oscar Wilde doista umro u Parizu od meningitisa ili je ubijen.
– Kakve to veze ima sa policijom i psihičkim boleštinama?
– Nakon toga je slijedila glazba. Yves je rekao da bi bilo dobro da pustimo neku pjesmu u kojoj se spominje Oscar Wilde.
– Ima logike.
– Jura iz puzzlerije mi je posudio staru ploču na kojoj je pjesma u kojoj se spominje Oscar Wilde.
– To je protuzakonito?
– Kad je krenula pjesma ustao se neki tip iz publike i počeo vikati da je tribina bez veze jer se nije dovoljno istakla činjenica da je Wilde homoseksualac, a to je ono što je najznačajnije kod njega. Yves ga je zamolio da se smiri, ali ovaj mu je prišao i zviznuo mu pljusku. Onda je povikao da je pjesma koju slušamo homofobna i krenuo prema tehnici. Budući da sam se uplašio da će razbiti Jurinu ploču stao sam ispred njega i zapriječio sam mu put. Frajer me je pokušao odgurnuti, a kad je drugi put nasrnuo dočekao sam ga šakom i srušio na pod.
– Šokantno.
– Onda su me priveli pod optužbom da sam homofob. Navodno je tip kojega sam složio na pod aktivist homoseksualnih udruga.
– I što ćeš sada?
– Ništa. Pustili su me.
– Zašto?
– Zato jer sam ga udario u samoobrani. Tip je nasrnuo na mene, a u rukama je imao i hladno oružje.
– Kaj je imao?
– One škare za rezanje žica. Ne znam kako se zovu. Cvajcangle ili tako nekako…
– Cvikcangle?
– Cvakcangle?
– Cvakcingle?
– Cvakcige?
– Cvikcage?
Zašto ljubav boli
Oznake: Nenad, Cvikcange, oscar wilde