Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u VVB-u.
– Kaj radiš tamo, dobri čovječe? Trebali smo se naći kod tebe.
– Znam, ali zadržao sam se s dečkima u igri.
– Kakvoj igri?
– Sjedimo i gledamo tko ulazi u VVB.
– Igra vam je baš glupa.
– Poanta igre je da razgovaramo o nečemu na što nas asocira osoba koja je ušla.
– Ne kužim…
– Maloprije je ušla jedna cura pa smo razgovarali o bombama.
– Ne kužim… Kakva cura?
– Ne znaš je, ali bila je prava bom…
– Zašto mi je onda spominješ?
– Znaš li Pijanog Romana?
– Naravno da znam.
– Kad je on ušao, onda smo razgovarali o papučama.
– Ne kužim…
– Pijani Roman je papučar pa zato.
– A-ha…
– Dođeš se igrati s nama?
I ja se na svašta dam nagovoriti.
Kad sam ušao u VVB Nenad je s ekipom sjedio za šankom. Pogledali su me i zašutjeli. Vidjelo se na svakome od njih da traži asocijaciju vezanu uz mene. Vidjelo se na svakome od njih da duboko razmišlja. Jedino se nije to vidjelo na Pijanom Romanu.
Matko je prekinuo šutnju:
– Dečki, znate li tko je isto ružan?

Oznake: Nenad, Strvinari, igre