Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u VVB-u i da hitno dođem tamo.
Kad me je vidio da ulazim u VVB, Nenad se ustao i došao do mene.
– Sjedim s vjeroučiteljicom iz moje škole.
– Onom s velikim sisama?
– Da. Bitno je da je pitaš kako ide.
– Kaj?
– Kad ja spomenem nešto ti je onda pitaj.
– Dogovoreno.
Prišli smo stolu. Nenad je rekao:
– Gle koga sam našao.
– Kako ide?
Nenad me je odvukao do šanka.
– Koji si ti kreten.
– Zakaj?
– Nemoj odmah pitati. Hajdemo opet.
Prišli smo stolu. I sjeli. Nenad je rekao:
– Moja koleg…
– Drugarica.
– …objašnjava nam jednu molitvu.
– Fora. Lijepo je to.
Nenad me udari nogom ispod stola.
– Koji si ti kreten.
Ništa mi nije bilo jasno.
– Budeš i mom prijatelju objasnila kako ide ona molitva?
– Naravno. Zove se „Molitva ruskog hodočasnika“. Čovjek se koncentrira na disanje. Najprije udahne punim plućima…
Kad je udahnula i kad su joj se pluća napunila shvatio sam da je život lijep.
– …i u mislima ponavlja: „Isuse Kriste, Sine Boga živoga“. A kad se izdiše…
Izdahnula je. Čudesno je.
– …u mislima se ponavlja: „Smiluj se meni grešniku.“
– Molitva je prekrasna.
– Kako ide?
Vjeroučiteljica je to ponovila još jednom.
– Prekrasno.
– Ima i još jedna verzija molitve.
– Aleluja!
– Bogu hvala!
– Čovjek se opet koncentrira na disanje. Najprije udahne punim plućima…
Opet je udahnula. Milina.
– …i u mislima ponavlja: „Hvala ti za ljubav koju primam“. A kad se izdiše…
Izdahnula je. Mogao bih je slušati cijeli dan. I noć.
– …u mislima se ponavlja: „Hvala ti što ljubav mogu davati.“

Oznake: Nenad, Molitva, Disanje