Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da u školi stranih jezika uči danski.
– Danski?
– Ma ne pitaj…
Poslušao sam ga i zašutio sam.
– Ne pitaš zašto učim danski? Ne zanima te što se događa u životu tvog prijatelja?
– Pa rekao si da…
– Moja Dobra i Mudra Ravnateljica je uspostavila suradnju s jednom danskom gimnazijom. I mene je odredila koordinatorom. Pa sam uspostavio kontakt s Dankinjom koja koordinira s njihove strane.
Najprije su se dopisivali mailovima, a onda su se domislili da uključe web kamere i normalno razgovaraju. Nenad je bio ugodno iznenađen kako su lijepe koordinatorice u Danskoj.
Kad su sve dogovorili, nastao je trenutak šutnje. Kako je glupo šutjeti i buljiti jedno u drugo, Nenad je bubnuo bedastoću. Po svom običaju.
Ugledao je iza nje na stolu zdjelu s jabukama.
– Baš su Vam krasne jabuke.
Dankinja, dakako, nije odgovorila na hrvatskom, ali…
– Sviđaju Vam se.
Ni Nenad nije u tom času govorio na hrvatskom, ali…
– Pa da. Izgledaju veoma zamamne i poželjno?
– Želite li ih vidjeti?
Nenad je pristao, a žena je veoma koordinirano skinula jednu pa drugu naramenicu i ostala u grudnjaku. Nenad nije znao kakvi su običaji u Danskoj pa je izrekao kompliment. Žena je to doživjela kao poticaj pa je skinula i grudnjak.
– Da ti samo znaš kako je Danska lijepa zemlja…

Oznake: Nenad, jabuke, Danska