Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u gradu.
– Super. Ostani gdje jesi. Stižem tebi pa te vodim na svečanu večeru.
Nenad nije djelovao previše zadovoljan kad sam ga odveo kod Jože na ćevape.
– Svečana večera?
– Jožini ćevapi su prava svečanost. Budeš vidio.
– A što slaviš?
– Danas je Međunarodni dan poroda kod kuće, a budući da sam ja rođen doma, činilo mi se prikladno.
– Blago tebi. Ja čak nisam ni začet doma.
– Kako misliš?
– Začet sam na Velikom Lomu na Velebitu.
– Tamo si se svojima zalomio? Kako to?
– Mama je bila na logorovanju. Dogovorila se sa svojim tadašnjim dečkom da joj se po noći uvuče u šator i da će mu darovati svoje djevičanstvo.
– Ne moraš ići u detalje.
– Navečer se smračilo. Mama je napeto iščekivala. Onda se moj otac ušuljao do nje. Vodili su ljubav nježno i u tišini. I tada sam se ja dogodio.
– Romantično.
– Na kraju ju je poljubio i otišao iz šatora.
– Romantično.
– Mama je bila presretna.
– Romantično.
– A onda se stvar zakomplicirala.
– Romant… Kako misliš?
– U njen šator je netko ušao i počeo se maziti s njom.
– Kako misliš?
– Kad je progovorio, prepoznala je da je to njen dečko pa ga je pitala kako to da se vratio. On se iznenadio jer nije prije bio kod nje. I ispostavilo se da moja majka nije spavala sa svojim dečkom, nego s mojim ocem, koji je čuo za njihov plan i ubacio se.
– Grozno. Sad si mi zgadio Velebit. I imat ću traume svaki put kad budem pjevao Vilu Velebita.
Uto je došao konobar i pitao nas je što ćemo popiti.
– Za mene ono moje, a Nenad će Velebitsko pivo.
– Kako si pogodio da sam to htio popiti uz ćevape?
– Ha… Krv nije voda.

Oznake: Nenad, Porod kod kuće, Veliki Lom