Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi i da se nađemo na Cmroku.
Sunce je izmamilo ljude i zelenilo se protkalo šarenilom. Izgledalo je da su sve boje ljubavi odjednom pred nama.
– Gle kako je lijep dan. Čemu tuga? Čemu sjeta?
– Klinci su me rasrdili.
– Kaj je bilo?
– Loše su napisali pismeni.
– Zar su napisali nepismeni?
– Baš ti je fora…
– Zašto se to uopće zove pismeni ispit?
– Jer se koriste slova, odnosno pismena. Neke arhaične riječi su preživjele usprkos svim napadima na sebe.
– Kao na primjer…
– Kajdanka. Nitko više ne spominje kajde, ali se bilježnica za zapisivanje nota i dalje zove kajdanka.
– Čuj. I meni se život zakomplicirao...
– Kaj je bilo?
– Znaš da sam na Internetu na stranicama za upoznavanje...
– No dobro, nije ti to jedina mana.
– Tamo postoji mogućnost izabrati kako se trenutno osjećam.
– Zbilja? Ima li i – jadno, ružno i naporno?
– Valjda. Ali, ja sam izabrao – nezasitno.
– Vau.
– I onda je nastao problem.
– Kakav problem?
– Izgleda da žene ovo moje "nezasitno" čitaju – ne za sitno. I počele su mi se javljati samo žene s velikim sisama.
– A to se ne čita – ne za sitno?
– Ma ne. Čita se – nezasitno. Uvijek željno, nikad zadovoljeno...
– Hahahahahaha hahahahhahaha hahahahahahaha hahahahaha haha........
– Čemu se smiješ?
– Sebi.
– Sebi?
– Pa da. Ja se nisam do sada javljao ženama koje su to imale u profilu misleći da nemam kod njih šanse kad nisu za sitno.

Oznake: Nenad, Pismenost, Nezasitno