A bil je tu i text. Nebum! Na naglo, u brašno i s češnjakom,.....povrh. Nebum! O tak dobroj namirnici, nebi. Pun mi kufer pametnih. |
Pun sam jada i nevremena u zadnje vrijeme. Delam nekaj, pa gledam zgrnuti kaku pinku, da poplaćam te kredite i račune. Predan poslu i dekoncentriran uveče. Više listam i drobim te serendam okolo. Danas naletih na fotku i : "Gle ih, ukraše mi!" A zapravo, ukrasmo svi mi! Jeba nas patak! Josh Sommers- Droste effects. Si gledajte kaj je to! Da povećam da Bugi vidi!? Ona sam preleti prek texta pa te napadne da si ukral fotku. Voli po lampi dati drugima, no draga moja, na po lampi tebi: Babo jedna! "Boooooooooooingggggssssss" Malo i dozlogrdiš sa svojim insinuacijama, jel da? Znaš biti i naporna, jel da? Mani me se ženo. Sve ti je bilo tam od prvog dana i ne namišljaj. To kaj vi ne čitate pa brzate, to vaš problem. Ja kad zemem tuđe, onda sam zel tuđe i jebe mi se. I boli te kurac jel moje il tuđe, dušebrižnice! Malo bi o moralistima. No o toj "Ukradenoj" fotki...... Moja po Joshu.... i nekog tam Alexxle pa pobraše ovi sa Internet Monitora. A i vi si napravite taku fotku-adresu sam vam dal! Pičkin dim! I velim joj još, nisi pročitala, pročitaj post, piše ti autor, ne brzaj, i gle, kaj mi je napisala! Bugenvilijo, baš si ....! Sam te prosim da mi se više nikad ne obraćaš!!!! Molim te! Sorry, ali od tebe osip dobivam, jer si naporna! O moralnosti društva? Stari moj, ti meni zvučiš malo imbecilno. Kak to da skupiš moralne osobe, koje su sve u Hrvatskoj u Remetincu. Pa nebum ti valjda ja i ostali amoralni, išli vaditi van, ove moralne, ak ih dajnedaj Bože, kaki potres zatrpa. Paaaa, koji tebi kurac stari? Eno ti ih u HDZ-u pun kurac moralnih. Oooooo, majke vam, niste čisti! Moralnost. Ma kak te stid nije o moralnosti pričati. Isusa ti dragog Boga!!!!!!!!! Toliko o moralnim debilitetima horizontalnih i vertikalnih stupova društva. Nemrem vjerovat! Moralnost u Rvatskoj????????????????? Ooooooooooooo u čipku vas heklam vlastoručno! |
Kad god ovako lije, sjetim se Afrike. Razmišljam i o Norvežanima. Koliko su slične riječi detonirana i demontirana. Nažalost. Ljudskoj patnji nikada kraja. Mislim da ću se vratiti u krevet. |
Furt Bosanci Jel uopće ima radnu i boravišnu dozvolu? Kad nemreš ništ protiv, onda im se pridruži. I završimo jutro rečenicom: "Tko nije jutros, nek mu otpadne!" |
Kruži priča po Internetu. Po sistemu Copy Paste Autor nepoznat Milko Varenika Milko Varenika je napustio Ravne Kotare sa zebnjom u srcu. Odlazeći na služenje vojnog roka, po prvi put se maknuo dalje od Oklaja, kamo ga je kum jednom odveo na utrku magaraca. Njegove zebnje su se, na njegovu žalost, uskoro pokazale opravdanima. Samo što je zakoračio u kasarnu, počela su podbadanja starijih vojnika, čak i onih koji su zajedno s njim obukli uniformu. Što na račun izgleda, što na račun njegove plahosti a pogotovo vlaškog podrijetla. Noći u zajedničkoj spavaonici nisu bile ništa lakše, većinu ih je probdio grcajući u suzama, što je opet sutradan bila nova tema za šale na njegov račun. Bio je na izmaku ionako slabih živaca sve dok ga stariji vodnik prve klase Zastavniković uzeo pod zaštitu. Vojnici su se Zastavnikovića bojali više nego vraga, a još ga više mrzili, zbog njegova sadističkog uživanja u njihovoj svakodnevici. Toga dana je Milka Zastavniković kao dežurni kasarne pozvao na raport. Miješali su mu se strah i radost, jer ide kod svog zaštitnika, prebirući po sjećanju nije li prekršio disciplinu. Zastavniković ga je dočekao bez košulje, samo u majici i hlačama, jer ventilator nije radio, a ljeto je bilo u punom jeku. Pobudio ga je da sjedne i blagim glasom rekao: "Milko ne boj se, mogu te zvati Milče? Mogu, dobro, onda opsuti se , jel' te ovi mamlazi još diraju?" "Ne, druže stariji vodniče, od kad ste im zaprijetili, svi me izbjegavaju, a to mi odgovara!" "Eto vidiš, reče podoficir, stavljajući mu ruku zaštitnički na rame, vidiš da ja tebi dobro mislim" Zastavniković je nastavio s blagim tonom pričati Milku, masirajući ga po leđima. Milko se topio od sreće... Tu noć je ostao spavati u prostoriji dežurnog kasarne. Ujutro se budio u košmaru. Osjećaj sigurnosti se miješao s osjećajem poniženosti zbog svega onog što se događalo u krevetu sa Zastavnikovićem. Boljelo ga je ispod leđa, ali se nije mogao oteti dojmu neke čudne ugode. Potrajalo je to skoro sve pod kraj vojnog roka. Onda ga je jednom stariji vodnik pozvao na raport, smrtno ozbiljan. "Znaš šta Milče, drugovi odozgo su tražili da predložim jednog vojnika za vrlo ozbiljan zadatak. Državni!" Milko je bio sav u čudu, očekujući tko zna što. "Kad završiš s armijom, ideš u Njemačku, nastavio je Zastavniković, upute ćeš da dobiješ u opštinskom komitetu, Jasno?" Milko je ponovo osjetio zebnju kao prije 18 mjeseci, pa jud će on u Njemačku, ovaj otok mu je bio najdalja destinacija, a ni jezik ne zna. "Ništa se ti ne brini, sve će ti se reć. Ajd pakuj se, dobio si skraćenje." *** U komitetu ga je čekao pasoš, i ozbiljni drugovi koji su mi objasnili kome se treba javiti, čeka ga posao, smještaj i sve što mu treba da se snađe u industrijskoj oblasti Njemačke - Ruhrgebiet. Dobiti će i novac za put, dok se ne snađe, ali mora dobro slušat što emigranti pričaju, kretati se među njima i zapisivati. Ako je nešto važno pismo poslati poštom na adresu koju mora zapamtiti. Ostalo sve će ispričati kad bude dolazio u Ravne kotare, naj,manje jednom u pola godine. Gledajuću u njegovo blenuto lice, drugovi su se zamislili, pa priprijetilči: "Ne moj da ti nešto padne na pamet, oš da objavimo što si radio sa Zastavnikovićem. Skrušeno je podigao pasoš, putnu kartu i novce i krenuo na vlak za Gelsenkirchen... *** Sve do devedesetih Milko je izvršavao pedantno svoju zadaću, čak izmišljajući događaje i ljude, samo da bi odobrovoljio drugove u komitetu. Neke njegove kolege, pa i sumještane to je koštalo oduzimanja putnih isprava i nekoliko mjeseci Golog otoka... A onda su došle dramatične promjene. Hrvatska je postala država. Milko je i dalje prikupljao podatke ali nije imao kome poslati. I drugovi i Zastavniković su otišli. Osjetio je neki novi strah. Strah od osvete... **** PetNaestak godina nakon rata, uvidjevši da ga nitko ne traži, Milko je otvorio blog na domeni .de. I desetke blogova na domeni .hr. PoČeela je vrijeme njegove osvete svim Zastavnikovićima i onima koji su predstavljali prijetnju njegovoj bivšoj domovini, koju je ipak volio. Na svoj način... SVAKA SLIČNOST SA STVARNIM OSOBAMA I DOGAĐAJIMA JE SLUČAJNA. OSIM MILČETA NARAVNO ČIJI JE SURADNIČKI DOSJE NEDAVNO DOSTAVIO STARIJI ČOVJEK KOJI SE PREDSTAVIO KAO PETAR ZASTAVNIKOVIĆ... |
< | srpanj, 2011 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |