Grah sa kuminom!
I još 20 drugih sastojaka, cccccc.
kaj je uz pizze imal i grafče na tavče.
Kad je odustal od klope i pretvoril sve u birtiju, dal mi je 10tak ovalnih glinenih posudica,....made in The Former Yugoslav Republic of Macedonia.
Priča kaže da su najbolje za gravče. Što ih duže rabiš, to su bolje.
I stajalo to meni doma i stajalo i popizdim ja i podijelim sve.
Sad mi žal!
No, kak sam ih se setil, rekoh si:
-Alex dragi, tuko jedna, pa zdinjstaj si ga.
I on, grafče (nekak mi se taj f sam umetne, nemrem si pomoć),
ima bezbroj kombinacija, kao i kombinovane pizze, za razliku od mešanog mesa, kak nam je zemljak kiksal u Beogradu, pa ga Srbi provališe.
To nikak da Hrvatima bude jasno, to, da je meso mešano,
a pizza kombinovana.
Znači, grah se "kuha" dva dana.
Obavezno se dan prije stavlja u lonac sa vodom i razmače se do drugi dan.
Onda kuhanje na tihoj vatri.
Kad baci prvi "ključ", glagol, ne ključ za vrata.
Hehehehehe, to ono ko istočni grijeh.
Ja mislil to katolici ono nekaj protiv Srba, kao zločesti, pa sve kaj nevalja,
dolazi sa Istoka, dok mi ovaj moj mali katolik doma ni objasnil:
-tata, glagol, "istočni", no i nakon toga mi trebalo par dana da mi to sjedne u glavu. To, istočiti, kao prvo!
Di sam ono stal, bem se dementna, i onda tu vodu hitiš u sudoper,
ili ohladiš i za vrt, cvijeće.
Naspeš novu vodu i staviš da krčka.
Nakon appx. cca, okolo 2 h, probaš zrno i ak je ko putar, grah gotov.
Eh da, zadnjih 1/2 ure kuhanja, hitim nutra žlicu soli.
E sad, ono gore, vrt i cvijeće, da ne pišem drugi post, da ne trošim to malo Internetskog prostora, jer
koliko pametujem, sve me strah da toga istog ne ponestane.
Napale mi neke bube, uši, neke moje biljčice. Najviše čili papričice i onaj "milion bells", tak da od tog miliona,
cvijetića, imam sam 10tak.
Ondak se tata setil stare fore. Čista ekologija.
KOPRIVA
Nabrao tata toga, pa u kantu i isto ko i grah,...24 h namakanja, pa u špricu. I ondak sam im mamu, svakoj bubi po naosob.
Kila kopriva na 10 litara vode, što će reč, na mojih 1/2 kile, 5 litri aque naturale.
Čekajte!
Ali to nije sve!
To minerala, to vitamina, to bio kemije, tak da je to i folijarna gnojidba. No prek lista. Momentalna gnojidba,
a ne ono prek korijena, pa dok biljka to pozoba, treba vremena i vremena.
A nisam se pohvalil kak sam pojeb, ovaj razmnožio smilje.
Pelcal ja to.
Ono, cvak grančicu, pa u "hormon rasta", pa 2/3 u zemlju i to
pustilo korjenje, da korjenje, dvije i procvale.
Nemreš bilivit.
Ma jesam taj Mengel, šta jest jest!
Da se mi vratimo na grah!
I našel ja neke otpatke od špeka u friđu. Pa to naseckal.
Kupil Zmaj neke klobase kod Fiolića.
Dvaest čuna kilo, ali dobre. Iznenađujuće. Nema žlundri ni nekog krupnijeg smeća unutra, a nisu ni zaljućene,
tak da ti pojebu okuse, kak nebi osjetil smeće.
Je da je stari HDZ-ovac, no radi cijene sam zažmiril.
Joj da nisu bile dobre, već bi tu ovim Blogoprostorom sve zvonilo od mene, kak je stari ovo i ono,
a i čitav HDZ.
Danas ih nebum.
Dovoljna sadisfakcija mi je bila, dok sam šprical one uši,....
da sam si zamišljal, nekakvu njihovu sjednicu.
Prvo sam sfrigal kobase, tak da dobim malo masnoće iz njih.
I kak sam to sfrigal u mašćobu sam hitil i onoga špeka,
pa luka,
pa paprike,
zmrznute, jer nisam imal friške,
pa dodal graha,
pa kuruze iz konzerve.
Moral sam je upotrijebiti u nekaj,
prasci ostavili 2 žlice.
Kaj još?
Malo c. slatke i malo
ljute paprike, češnjaka i
sve ukrčkati onak, a da ne zagori.
Pod kraj ubacil one kobase i to je sva pamet.
Jako važan update!
I kaj sad?
Treba li da štafetu nosimo?
Meni ovak bijela zgleda ko da joj je 85, a ne 58.
Ja nju nemrem prožvakati i gotovo.
Tražil sam i psihijatrijsku pomoć, no rekli su mi da o tome nisu nikaj učili na faxu.
Vrlo rijetka bolest koja pretendira u pandemiju.
Post je objavljen 01.07.2011. u 08:52 sati.