četvrtak, 22.08.2013.

228.

Danas sam shvatila da ful često pričam na glas sama sa sobom.
I to da ne biram situaciju kad to radim. Uhvatila sam se danas kako razgovaram sama sa sobom nasred šetnje do doma, o nečem totalno random. Čak me to što na glas pričam sama sa sobom ne uzrujava toliko.
Štoviše, stvari mi se slažu mnogo bolje u glavi ako kažem nešto na glas.
Kad sam shvatila, odnosno, registrirala da sam neku misao izgovorila usred šetnje sa slušalicama, totalno sam se posramila, i htjela sam dovršiti misao u glavi koju sam krenula reći, ali više je nije bilo. Kao da je potpuno iščezla. Ma zapravo, kao da je nikad nije ni bilo.

Definitivno mislim da uopće nije loša stvar što tako šetam i pričam. Samo da me netko ne strpa u ludaru. To bi bilo stvarno sranje. :D