petak, 14.06.2013.

297.

Generalno mi se čini da nemam o čemu pretjerano pametnom pisati.
Ne vidim zašto bi se netko pronalazio u mojim situacijama, i zašto bih se trebala truditi biti dovoljno brza da pohvatam samu sebe, očito je da mi se ne da.
Trebala bih kao, obaviti masu stvari, ali čitam i učim i radim već kako moj tempo nalaže da treba. Prestižem se sa zaostatcima i svim ostalim sranjima s kojima sam se trebala baviti prije nekog vremena, prije nekih godina, ali nisam, jer sam se nadala da će se nekako to obaviti samo, pročitati samo, stvoriti samo.
Ali nije. Tomu i zaostatci.

Život mi se obično dogodi kad imam druge planove, pretpostavljam da je tako i s većinom. Ne bi mi se svidjelo da sam jedina s kretenski isprekidanim i isprepletenim životnim linijama. Neke bih zaista voljela zadržati.