Dalmatinsko roštiljanje

Povratak u budućnost

Dugo me nema, al jednostavno vrimena za guštanje je sve manje, ujedno san posta gradski miš pa san se udaljija od kamenog roštilja, tu i tamo koji vikend ga posjetim a onda je sve nabrzinu, aj vamo aj tamo i utekne vrime, pa sam ja kako pravi građanin iša u Baumaks i kupija đepni roštilj. A gušti su gušti......, dočepali smo se neke ribice za vatreno krštenje.



A našla se tu i koja kobasa, ćevap. Moran reći da mi neide loše ni s ugljenom, al moran priznat da su mnoge okice s prozora ćiba provirivale sta li se to doli događa.



Posli ručka san lipo uzeja sadnice šeri poma i koju papriku i posadija par komadi na balkon, pa nek se nađe ...... za salatu.



Mislim da se blog nastavlja pod nazivom Sve tajne đepnog roštilja,
POZDRAV