U potrazi za Senom M
Prije nego li postanem blog tjedna za kraj, ukoliko nas vlasnici portala ne eutanaziraju ranije i zatraže sudsku zabranu prilaska za dragu Sarah be, da obrazložim zašto me ne dira baš previše gašenje bloghaera.
Ja vam znate živim u jednoj od najljepših i najbogatijih zemalja na svijetu, imam krasnu obitelj, troje pametne i marljive djece dvoje divne unučadi, i najvažnije od svega ženu koja me voli.
Dakle nikakvog razloga nemam da bi bio nezadovoljan, ništa me ne muči, ni neostvarene ambicije, ni promašeni životi, ni smrti se ne bojim iako sam debelo svjestan, da je sunce mog života krenulo prema zapadu.
Zato mene ni važnije stvari od gašenja bloga ne dotiču previše, svi ovi moji ožiljci kojima sam premrežen su me naučili vrednovati prioritete, i iskreno govoreći čini mi se da bi me Bog kaznio kad bi me uznemiravale kojekakve pizdarije.
Svaki moj dan počinje zahvalom, i nijemom molitvom za zdravlje svih koje volim, sve ovo drugo što vidite je tek folklor, ništa više od toga.
|