Ne ostavljaj me iza sebe
i ne pruzaj korake duge,
dok se kroz vazduh borim.
Praticu Te dok daha imam,
tiho i s ljubavlju na dlanu,
Drzati i kad ponoc se spusti
na obliznje, ogoljele grane,
kad budna pored Tebe budem,
od vjetra krijuci snove lake.
Sipace dodiri niz lice umorno,
bez pocetka i bez povratka,
kraj s krajem ce se sastati,
u daljinama bez buducnosti.
Okreni se i ne vracaj ruku,
potrebna je krvavim prstima,
potrebna je za smiraj dana,
i nedovrseni stih sto ceka.