SATSretna sam. Smije li to čovjek reći glasno u ovom kaosu. Naravno da smije; baš zato što je kaos. Gledam u sat, časovnik koji sam dobila na poklon. Još je navijen na njujorško vrijeme. Ne znam da li je 8 pm ili am, ali nije ni bitno. Bitan je hod; bitan je skok; bitan je preskok. Bitna je priča koju sam čula i ona iskrenost kojom je ispričana. Hvala ti. Satovi nam pokazuju isto vrijeme, napokon, i srećom. „Bolest našeg društva bila je duboka. Jedna stara kineska priča me izvukla iz ponora: Velika planina je svojom senkom zaklanjala malo selo. Zbog nedostatka sunčeve svetlosti, deca su rasla rahitična. Jednog dana, seljani ugledaše najstarijeg u selu, kako je pošao izvan sela. Sa keramičkom kašičicom u ruci. - Kuda češ? – upitaše ga. On odgovori: - Idem u planinu. - Zašto? - Da je pomerim. - Sa čim? - Sa ovom kašičicom. - Ti si lud! Nikad nećeš uspeti! - Nisam lud: znam da neću uspeti, ali neko mora da počne.“ Alehandro Hodorovski, Mistični kabare (španski nacionalni bestseler), 2008. |
< | studeni, 2011 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 |