MALI SUNCOKRET
24.10.2009., subota
STARI POST
Kada je prošlog listopada ubijen novinar Ivo P. bio je sunčan dan. Tih dana sam napisala nešto, kratko i obično.
Od jučer pada teška jesenja kiša. Razmišljam o njegovoj kćeri jedinici; razmišljam o tragediji mlade Ivane H.; razmišljam o međuvremenu. DJETELINA S ČETIRI LISTA Bila sam prošli tjedan samo 24 sata u Zagrebu. Dan je bio topao, sa previše sunca. Stan je bio prazan, kao da nisam u njemu. Prijateljica je bila lijepa i radosna što zajedno pijemo kavu u Bogovićevoj. Rekla je da nije gladna, a meni se činilo da jesam. Do Tkalčićeve smo se smijale, a onda više brbljale nego jele. Pričala sam joj svašta, čak sam i suzu otkotrljala. Do Vlaške smo hodale polako ne gledajući izloge da nam ne ukradu dragocjeno vrijeme. Iznenada sam je upitala da li se boji. Nasmijano me pogledala i kratko rekla: Da. I ja...kao kad smo tražile djetelinu s četiri lista; kao kad sam krenula u banku i naišla na žute trake, jedan pa drugi brat; kao kad sam tramvajem odjurila Vukovarskom pola sata prije; kao kad smo pile kavu u Viktoriji dan prije... Da, kao kad smo tražile djetelinu s četiri lista, reče i pogleda me ozbiljno. |
Hvala Đorđe! 
