Kad bih mogla odabrala bi tebe prijatelju moj ali tišina
udaljava sve što između nas stoji.. a tko zna dal' je moglo
drukčije, jesmo li sagledali sve. Pre tiho je, neka se bude
snovi tamo ono naše postoji. I ono veliko nosi, što vrijedi bliješti,
nekad liječi. jesmo li isti, imamo li smjer..
upitnici su tu sve veći. Priča tu nema kraja dok se ne odleti put beskraja,
tu nas plavo more spaja iz istog smo zavičaja. I znaj zarez šeta na zalasku smo silueta.
Priča nema kraja usklikuju nalaze se i putuju isti a različitih običaja.
Točka je kad pišemo, zaustavljamo i nove avanture udišemo. Tražimo boje da puste
svoje, prijatelju znaš sve moje ...... ..... a ja tvoje množe i dijele u bitnom vesele a manje
neke raspolove, kroz suzu se love.. idu i nove
se nade rode.... .... .... oni
skupa s puno slobode i brda prijeđu,
isti pogled a samo dodiruju doline da nađu oni iste visine.
Puštaju i nose, bore i bodre a istim se valovima kolebaju oni koji daljinom veličine vrebaju. U
očima miluje... ..... tamo prijatelju jesmo, pod zvijezdama mali a tu se se sjaji i tako zrcali... .... ....
Oznake: #priča u priči
