Iza ugla prostiru se..

Nesvjesno me boje opčine, zovu dok mimo mene prolaze stave trag, one ne puštaju me a ne žele da odem u neki mrak, oblaci mi govore a oni nebom prošaraju boje. Neki
me love, možda mi šalju poruku od onih koji tamo negdje plove. Šalju crvenu, narančastu i žutu toplo da me griju i srcem vuku. Ja nekako neku priču si stvorim jer zabavno je
kad nekim oblicima u mislima plovim. Nebo je prostranstvo koje kistom boja a ono pitura što ga je volja. Tu sliku oku približi dani se crtaju a trenuci pišu dok dahom putuju i
hvataju boju bližu.

Oznake: #iza ugla prostiru se