nebo iznad
pijesak ispod
mir u sebi,
kako voljela
te ne bi.
Bojama bojam
bježim dok sam
svoja, ne želim
tonove sive već
one vedre i mile.
I sunce zna ono
kreče nove izvore
sreće, stvara, takva
je ona školjka koja
na plaži odmara.
Pijesak se gomila
stišće ali biram
šumove mirne a
ne šuštavo lišće.
Slijedi ton dana
smiraj a ne buku
jer tih i blag ton
odaje se laganom
zvuku.
I čujem šapat tvoj
dok snivat krećem
ali pogled na nebo
pastelnim tonovima
skrećem i zagrljajem
mira uz čašicu ljepote
dok u sebi nosim trag
dobrote.
Znaš ono bitno dok
vidiš velo a tražiš sitno.
I tako traže se oni koje
iste boje nose, dok obojani
istim valovima prkose.
I mir unose, na klupi zagrljaja
trag ostaje.. bez kraja:))
Oznake: #šapat iz duše, gledaj što ti želim reči, lipo, velo, Sitno
