Pustim misli da lete kao neke vesele note, razbacane ali svaka ima svoje dok pišem one govore a ja pustim emocija more. Inače se mijenja ono što te kroz dan nosi dok puštam
tintu koja svoj trag nanosi. Nekad se kriju, nekad šeću, nekad lete ali se kreču. Plešu, govore one
su put u danu da se ne umore. Zato ovako dok pišem prošarane misli puštam dok kao pismo
na papiru sebe puštam.
***
Nijedno vrijeme nije zaista protračenoako smo ostavili
malo sebe u onome što smo uradili.
U svemu je trag što se uradi ili prođe, druži, priča ma mi smo takva prolazna
ali tragom ispisana biča.. piše se život, pišu se bijele stranice
da slike obojeno a slova ostavimo netko voli svoje rasplamsane i raspisane misaone... trenutke..
***
Pisanjem stvaraš i puštaš novo a staro ne gubi se vrijedno traje kroz godine.
Umjetnost nam omogućava da pronađemo i izgubimo sami sebe u isto vrijeme. Izgubiti se i pronaći u retku, slovu nekom stihu, priči
ili nekoj nježnoj skici.
***
Tu su razni slovima posloženo razbacani u mislima oblici. Butici puni nekih rima ostaje ta velom ispisana
tišina.
Oznake: #daj sebe sebi
