I onda naučiš živjeti .. Otvoriš oči i znaš da i poslije maglovitog jutra dan može biti predivan .. Mirišeš jutro kao lijek zahvalan što si živ i znaš da sve od tebe zavisi..
Moraš dopustiti danu da se dogodi.. da te boje dana nose i da svim vjetrovima prkose.
Neka bude ono što te u dan nosi sa snovima buđenjem se zanosi...
Imaš pravo da sanjaš
Ne daj im da te bude
Čak i neostvareni, lijepi su ti snovi
Tek takvi da poželim da još neko sličan tebi postoji..
O tim snovima šuti, možda se ostvare
Ne dozvoli da ih čuju oni koji bude te
Mnogo što moraš naučiti držati za sebe
Ono svoje najljepše
Ćuti i čuvaj najviše.
Ja čuvam tebe
najjače
Najglasnije
ćutim te
Čak te i ne pišem
O tebi ni riječi nikad,
A kao da sve o tebi je...
Oznake: tamo negdje
