spookie dizajn

mala jako voli svojega dobrohotnoga.
on je njezim najveći izvor radosti.
i smijeha.
i pošalica.
i dogodovština.
i neicrpan vrutak anegdota.

i tako...
moja mala srećica i ja vikendovali smo kod mojih roditelja.
a to znači totalni raspašoj..
ne peru se zubi ( ja ), hoda se boso po dvorištu ( ja ), ne kupa se redovito ( ja ), jedu se gluposti, masnoće, te kombinacije nemoguće ( ja ), hoda se naopačke obučeno, zaflekano, neuredno, raščupano ( ja ), spava se do kasnih jutarnjih sati ( mi ), ne spremaju se stvari ( mi ), ljenčari se povazdan ( ali nije pravilo ) ( mi )....
ali neke stvari se ipak rade.
recimo, mažu ručice kremicom prije spavanja.
moje malo ima jako suhe ruke.
posebno prije spavanja.
i voli jednu kremicu posebno.
( ne, nije metroseksualac)
i neću sad reklamirati kremice, pa reći koja je to ona posebno draga.
no, kad nema te, može i koja druga, bitno samo da je pri ruci, recimo na kojih 5-6 cm, da se ne mora odlaziti daleko u potragu.
recimo, ne daj bože, do kupaonice.
a kako smo raspašojirani, sve je svuda i na raznoraznim mjestima.
tako i moje osobne potrepštine.
u koje spada i kozmetika i mazarije raznih vrsta.
i sad...

dotična večer, točnije rana noć, negdje oko 01 h iza ponoći.
vrijeme kad je i pepeljuga već u zapećku s graškićima.
aktivnosti se gase.
a i sva sobna rasvjeta.
ja mrtva umorna konačno liježem u krevet i odlazim na zasluženi počinak.
očale sam već odložila.
mir i tišina.
možda i ne.
dragi se moj uzvrpoljio ispod naslaga deka ( bilo je hladno te subote u zagorju ).
« imaš možda koju kremicu u blizini? »
nježno mi je zameketao glasić blizu uha...
ma imam i tvornicu, daj me ostavi na miru, pogledaj si na stolu ili tu negdje ..hebala te kremica sad. kad sam konačno već na lađi za nigdjezemsku.... ( mišljah ja, ali bezglasno.. )
«...a imam, na stolu ti je sigurno koja tubica.. »
čujem rovanje po toaletnoj torbici.
« ...jel’ ovo..... »
pita moj dragi i vadi neku tubicu.
« ...piše bodi i još nešto...»
« o, da, da, to ti je ta, dobra, najdobrija..» odgovaram, sretna što je mučenje tako kratko trajalo.
i tu mi prostruji neka uznemirujuća misao u podsvijesti .... ma, ako piše bodi, to je za tijelo, no ako je dobra za tijelo, onda je i za lice ok, zar ne....
ili to nije bilo ono što me zasmetalo u onome bodi..?
nije bitno, klizim ja već natrag u san..
kad, eto ti mojeg dragog k meni...
« ..a zakaj ova krema tak smrdi..fuuuuj..!!!...kakva je to krema ..?! «
AJOOOOOOOJ!
« peri rukeeeeeeee, brzo peri ruuukeeee....brzo k kupaonicuuu, brzo peri, brzo brzo brzoooooo...!!!!!!!!!
peeeeri to doooljeeeeeee..!!!!!! »

probudio se moj mozak, brže od najbržeg maljca, čim sam osjetila miris dotične kreme i shvatila čime je to moj dragi natrackao ručice...

naime, milo moje malo je od svih potrepština iz moje čudesne sport bili torbice, od svega što mu je bilo na izbor, izvukao baš ono što nikako nije bilo potrebno njegovim lijepim, muškim, DLAKAVIM rukicama...

....moja si je ljubav ruke namazala mojom kremom za depilaciju....

( epilog....
brzina ispiranja, te količina utrošenog sapuna i vode, te vrijeme iskorišteno za skidanje dotične naslage kreme sa svih maljavih dijelova ruku bilo je sasvim dovoljno da depilacija ostane samo neuspio pokušaj...i nisam ja to namjerno, tako mi mlijeka u prahu, volim ja svoje malo maljave rukice, na svojem još milijem dobrohotnom...opraštaš mi dragi moj, zar ne..? :O)) )

...mala i dobrohotni na zasluženom su godišnjem....
...istina, ne na planiranom pelješičkom snifanju crnogorice te razležavanju po plažama, nego na friškom zagorskom zraku....
...ali bolje je lijepo dremuckati na domaćem krevetu, nego psovati upropašteno ljetovanje...ta pogledajte samo vrijeme vani, i biti će vam jasno o čemu ja to...




baj d vej, slušajte tekst narodnjaka koji mi je jučer ubio uho...
ne znam što mi je to trebalo...da okrećem programe i zapnem na ovome...

...#... HILJADU BACILA SA DVE HILJADE KRILA NA MENE JE SLETELO.....
.....PRLJAVO, PRLJAVO, IGRAO SI KVARNO....
.....REKLA SAM TI NE,
A ZNAO SI KAD POPIJEM, PRISTAJEM NA SVE.......#
(...tumba, tumba, mrda guzom, te izbaci sisulje...pevaljka, ne ja... )


ApdeJt....
nekst dej...
.... mala je vozila ... hurej ... nakon duuuugo duuugo cajta .....
... šetamo mi tako Trakošćanom ..
... sunašce se sakrilo iza oblaka ... stidljivo izviruje ponekad ...
.. pa se malo gomilaju oblačine tmurne .....
.... pa mi malo žurimo ... trčkaramo pomalo nervoznjikavo ....
.... ubrzavamo korak ...
... bespotrebna panika .. ( ah to prevrtljivo ljeto ... )
.. pa mala malo vrišti .... jer je, kao, ugledala zmiju ...
... paranoja, afkors .... bila je grana ... to je kad se ne nose očale ...
... malo skakuću velike ribulje po jezeru ... šljaaap ... tuna, reče moje zlato ... naravno, čuli su nas prolazeći ribolovci ... mogu samo nagađati kaj im je prolazilo glavama ...
... pjevaju ptičice .... zuje muhice ... ( a u pozadini zvuk kamiona i motorne pile... )
... pa mala gleda da ne ljosne u blato ( kao prošli puta, direktno na guz .. )
.... oooo ... pa nam se piški ... al' ne bi u šumici ... ni tu ... ni tu .... tu su komarci ... i bubice ...
... srećom, eto nas van šumice ...
... pa mala sramoti sebe i dobrohotnog i slijeće piškiti pored potoka ... nek' gledaju turisti lijepu hrvatsku rit, kaj me briga, ja sam tu domaća ... ak' mogu ja njihove na moru, mogu oni i moju na kontinentu ..... zar ne ...?
... pa tjeramo obade iz auta ....
... a onda mala malo oduzima prednost šleperu i za nagradu dobije trubljenje od milion decibela i jezikovu juhu od dobrohotnog ....
... i oblijeva ju znoj jer ju slijedi jedna isto takva šleperčina ... duuugo ...
... i onda jedan idiot koji pretiče kolonu.... u zavoju, pa gdje bi drugdje ...
... koliko stresova za jedan dan... previše ...
... zaključila mala ... mora se češće sjesti za volan ..

... bio je oki doki dan...
.... a sutra je dan D... dolazi familijarna horda ...
...s najmlađim i najslađim članom ... kojoj je samo osam mjeseci ...
... nema više spavanja do deset ...
..... ach ...

mala ne voli kad joj se dokopaju sna.
više voli prosanjati u vlastitoj režiji.
proći ono što si je zamislila tik prije spavanja.
zadnji gutljaj kave, pogled na suton.
neke jednostavne stvari.
ona ne voli manipulaciju nekih ostavljenih likova.
faca iz uspomena.
nedorečenih situacija.
ne sviđa joj se gnjavaža koju zaplete njena podsvijest.

" ma daj me pusti na miru sa svima njima! "
( reći će... )

i molim vas, pitajte me želim li sve njih u labirintu,
i jesam li poželjela baš njega i baš na tome mjestu, i baš uz mene.
i treba li mi vrištanje u mrklom mraku, jer, tko zna što se krije ispod kreveta
kad ti je samo pet godina.
ne, nisam tražila da mi se dovede sjećanje na taj dan.
ne, nisam ga poželjela.
( još će dodati.. )

mala se ne želi boriti sa željom da okrene taj broj.
radije će baciti telefon kroz prozor.
a tako joj fali taj glas.
da, čula ga je, u snu.
i dodirnula ponovo.
i sve je bilo tako savršeno.
kao nekad.
kao nikad.
i samo u snu...

daklemn...od širokog raspona godinica koje sam dobila na svoje pitanjce glede osobe s fotografije..

....slijede točni odgovori, zahvale i tome sl. te proglašenje pobjednika...

hvala na komplimentu
nekad bilo, sad se spominjalo
sram te budi! ( nikad nećeš naučiti kako ugoditi ženama )
pa kaj si još u pelenama, da bi ti ona mogla biti mama? :O)
nisam razumjela, kakve veze imaju obrve s godinama.?..pa još nisu sijede..
blizu...ali ne dovoljno
dečko koji se najviše trudio...čak je i pogodio jednom...ali to se ne računa kao pobjeda..previše pokušaja.....hvala na uloženoj energiji...možemo na kavu i bez pobjede... :O)
apsolutna pobjednica, premda nije pogodila u godinu

i točan odgovor glasiii.....

... dotičnoj osobi fale još točno 2 mjeseca i 2 dana
do njenog...33. rođendana...

:O))

p.s.
laprdava*...nađemo se na pola puta, recimo u Vž, na kavici?

12.8.2005.

nagradnjača.

koliko bi dali osobi sa fotografije?
godina, afkors.

molim poznate da ne sabotiraju nagradnu igru točnim odgovorima.
hvala.
o nagradi u idućem broju.

ako mi ovaj idiot dopusti da režiram idući post.

i još uvijek ne mogu ostavljati komentare!!!!!!
NE VOLIM TO.


aPDJEJT

16.8.2005.

( ista osoba, samo izbliza )
a sada?



APDEJT NO.2
17.7.2005

MAKNULA SAM SLIKU..GAME OVER..

mala je danas bila jako ponosna kak se skockala.
a bilo je to rano ujutro.
( taj je podatak bitan. )
sva se nekak ubojila ( što bi se reklo, uskladila boje po trendu ).
odabrala je plavo, kao znakovitu boju.
( i jer je to jedino bilo pri ruci kad je shvatila da je opet prespavala buđenje ).
i baš si je bila če-če u svim izlozima u koje se je pogledala.
( nakon što su se taljigali četrdesetpetminuta po mostu mladosti, zajedno sa mučenicima u tri usporedne kolone ).

i dock je danas bio ok.
sav se zabrinuo kad mu je napričala o tajanstvenim bolovima ispod desnog rebra.
pa ju je polegao i sveudilj isprepipao.
izmjerio puls, tlak, otkucaje i udisaje.
ispitao sve podatke po školskom primjeru uzimanja anamneze.
i afkors, ostao bez dijagnoze.
pa kako bi nešto suvislo i mogao smisliti, kad je ona na sve rekla odmjereno i sa sto postotnom sigurnošću-N E !
ne, nije promijenila hranu.
ne, nije se naprezala.
ne, ne zna kad ju točno boli.
ne, nema vrtoglavice.
ne, nema mučnine ni ujutro ni popodne, a ni uvečer ( mučnine? kakve mučnine? pa kaj beba ne raste malo centralnije ? )tu se malo zabrinula...
ne, nema groznice..
i sve u revijalnom tonu nekih desetak minuta.
što? ne pijete fosamax redovito? pa kako ...
( i zatim petminutno predavanje o osteoporozi koja ju vreba iz ugla, jer, menopauza je blizu, nee... )
a dock je par ljeta stariji od male..isusek, kak je stara..!!
i onda fajnali ende.
mala nasmijano izlazi s hrpom recepata i obećanjem " da će se javiti kad stignu nalazi, da otklonimo sumnje oko onih bolova"...

i još je uvijek skockana i tako vesela i puna elana otputila se u grad.
naumila je malo bauljati, gledati izloge i pokazivati se okolo kak je tak sva feš..
grad je bio poluprazan.
i bilo je zima za njene majičice na bretelice, koje je ona ponosno pokazivala, unatoč šljivi u termometru..
ljudi su išli svojim putevima.
uglavnom penzići.
a njih nije zanimala mlada dama, oni su više zbrajali siću po džepovima idući ususret placu.
i nije bilo njenog dobrohotnicha.
a kad njega nema, ni najzamamniji izlog nije popraćen ničim više do okrzaja pogledom.
i tak je ona odlučila smazati kroasan.
i krafnu.
njam.
ne bi li tako zamijenila svojeg šećerka.
( a uspjela je samo navući žgaravicu ).
no, ni to nije uspjelo zatući njenu dobrovolju.
pa je otpješačila do tramvaja, nadajući se da će je ipak netko barem malo ošacati pogledom.
a da to nisu bakutaneri koji su ju, ( zašto li? )samo čudno prelazili pogledom.
( možda joj se vide bore, pa obleka nije primjerena? )
malo truckanja okolo naokolo...malo šopingiranja..malo telefoniranja...dilema presvući se ili ne....
i pogled doma u ogledalo, ali ovaj puta bistar, bez maglenih jutarnjih koprena...
isusek dragi!!!
kaj to njene oči vide!??
ne, to ne može biti istina..
još jedan detaljni pogled iz blizine..
ipak je istina!
mala se ujutro naopačke obukla...obje svoje naočite majičice.
gle, tu vire končeki..i tu..i tu..i etiketa je na leđima..
no, pa kaj, to je moderno danas, kaj ne? ono, sloboda odijevanja...
( a i ne zaboravite, bilo je to ipak rano ujutro, a svi znamo kak se često mala ustaje u ranu zoru.. ! )

moje malo dobrohotno jedino imalo je lijepi dan na poslu.
ili barem jedan trenutak istog.
vidio je nešto lijepo.
jedan divni cvijetak.
mlađahan.
curičak oko dvadesetak ili tu negdje ušetao se negdje oko dva.
bauštelci iz kvarta su objesili lalavke, rekao je, toliko je to nešto lijepo stvarno bilo feš za pogledat.
i još mi reče milo moje malo da to kaje vidio je stvarno bilo cukreno..
................

nu, kaaaje, umovi jedni zločesti, van sa predvidivim zamišljajima....


sigurna sam da sad mislite da slijedi izljev gnjeva i bijesa i kuku i lele, te da mi žuč iznebuha navali kroz usta, te da drvlje i kamenje na muško moje sasipati stanem, i da zajaučem kako se samo usudi gledati okolo i to friškije breskvice nego što ju je doma ostavio, i da kak si to on zamišlja, svinja jedna muška, i da nemre sam tak razbacivati poglede po mladome mesu, i da sam ja ta jedna i jedina kojoj svu pažnju ovoga svijeta poklanjati mora sada i u vijekove vjekova...
( ... i tko zna, jesam li mu još uvijek lijepa, sad kad je počeo šarati pogledima, i jesu li to samo pogledi, i tko zna gdje je on kad je na poslu, i tko zna kakva mu mlađušna vrata otvara, i to sigurno još u negližeu, ma da, sigurno ste gledali mjenjačnicu i kakva je tamo filipoviću vrata raskrilila... )

tu sad slijedi umišljaj mene kako tužna / jadna / čemerna na podu pokraj špareta i lonaca po kuhinji razbacanih sjedim i filanom paprikom tugu liječim, kako ridam i gorke suze ronim, te kosu svoju ( friško ofarbanu, da se monotonija u sexsu na vrijeme spriječi ) u napadajima zdvajanja / nemoći / bijesa nemilosrdno iz korijena čupam, sveudilj i poprijeko naričući i glavom u frižider lupajući.....

noooo, jok!

s veseljem i radošću slobodna sam vas izvijestiti da u kuhinji Dobrohotnichevih takvog prizora iz snova nikada se nećete nagledati, dapače, samo snijevati o njemu možete.

.......

zanima vas kaj sam ja na to rekla?
na to, kaj moje milo malo žemskinje gleda dok mene nije kraj njega?

niš.
bilo mi je drago što mu je curičak uljepšao dan.
samo mi je bilo žao kaj ja nisam bila tam.
zašto?

kaj mislite?
zato :

a) da mu zviznem šamarčinu
b) da francuskim poljupcem pokažem pretendentima čiji je
c) da nokautiram mlado meso
d) da si i ja pogledam taj komad