mala je danas bila jako ponosna kak se skockala.
a bilo je to rano ujutro.
( taj je podatak bitan. )
sva se nekak ubojila ( što bi se reklo, uskladila boje po trendu ).
odabrala je plavo, kao znakovitu boju.
( i jer je to jedino bilo pri ruci kad je shvatila da je opet prespavala buđenje ).
i baš si je bila če-če u svim izlozima u koje se je pogledala.
( nakon što su se taljigali četrdesetpetminuta po mostu mladosti, zajedno sa mučenicima u tri usporedne kolone ).
i dock je danas bio ok.
sav se zabrinuo kad mu je napričala o tajanstvenim bolovima ispod desnog rebra.
pa ju je polegao i sveudilj isprepipao.
izmjerio puls, tlak, otkucaje i udisaje.
ispitao sve podatke po školskom primjeru uzimanja anamneze.
i afkors, ostao bez dijagnoze.
pa kako bi nešto suvislo i mogao smisliti, kad je ona na sve rekla odmjereno i sa sto postotnom sigurnošću-N E !
ne, nije promijenila hranu.
ne, nije se naprezala.
ne, ne zna kad ju točno boli.
ne, nema vrtoglavice.
ne, nema mučnine ni ujutro ni popodne, a ni uvečer ( mučnine? kakve mučnine? pa kaj beba ne raste malo centralnije ? )tu se malo zabrinula...
ne, nema groznice..
i sve u revijalnom tonu nekih desetak minuta.
što? ne pijete fosamax redovito? pa kako ...
( i zatim petminutno predavanje o osteoporozi koja ju vreba iz ugla, jer, menopauza je blizu, nee... )
a dock je par ljeta stariji od male..isusek, kak je stara..!!
i onda fajnali ende.
mala nasmijano izlazi s hrpom recepata i obećanjem " da će se javiti kad stignu nalazi, da otklonimo sumnje oko onih bolova"...
i još je uvijek skockana i tako vesela i puna elana otputila se u grad.
naumila je malo bauljati, gledati izloge i pokazivati se okolo kak je tak sva feš..
grad je bio poluprazan.
i bilo je zima za njene majičice na bretelice, koje je ona ponosno pokazivala, unatoč šljivi u termometru..
ljudi su išli svojim putevima.
uglavnom penzići.
a njih nije zanimala mlada dama, oni su više zbrajali siću po džepovima idući ususret placu.
i nije bilo njenog dobrohotnicha.
a kad njega nema, ni najzamamniji izlog nije popraćen ničim više do okrzaja pogledom.
i tak je ona odlučila smazati kroasan.
i krafnu.
njam.
ne bi li tako zamijenila svojeg šećerka.
( a uspjela je samo navući žgaravicu ).
no, ni to nije uspjelo zatući njenu dobrovolju.
pa je otpješačila do tramvaja, nadajući se da će je ipak netko barem malo ošacati pogledom.
a da to nisu bakutaneri koji su ju, ( zašto li? )samo čudno prelazili pogledom.
( možda joj se vide bore, pa obleka nije primjerena? )
malo truckanja okolo naokolo...malo šopingiranja..malo telefoniranja...dilema presvući se ili ne....
i pogled doma u ogledalo, ali ovaj puta bistar, bez maglenih jutarnjih koprena...
isusek dragi!!!
kaj to njene oči vide!??
ne, to ne može biti istina..
još jedan detaljni pogled iz blizine..
ipak je istina!
mala se ujutro naopačke obukla...obje svoje naočite majičice.
gle, tu vire končeki..i tu..i tu..i etiketa je na leđima..
no, pa kaj, to je moderno danas, kaj ne? ono, sloboda odijevanja...
( a i ne zaboravite, bilo je to ipak rano ujutro, a svi znamo kak se često mala ustaje u ranu zoru.. ! )
