Ako me uistinu voliš, majko,
smiluj se zalutalom sinu,
te pođi u Lalinu vrhovinu
i potraži moju Crnooku.
Pođi, pođi, majko, već prije svanuća.
a kada čuješ tužni blek,
neka tvoj zov prozbori jekom: "Crnooka!“
I ona će doći, doći će ti mirisati dlan,
a ti joj tada, majko, ponudi mrvice kruha
(ah, kako ih je samo voljela Crnooka!) .
i obdari je toplinom svojih zagrljaja,
i umotaj u skute svoje dobrote.
A zatim još jednom pogledaj Crnooku,
pogledaj, majko, u oči njene crne –
vidjet ćeš i moju tugu u njima.
|