Prvi poljubac...

Izvlačim post iz arhive...


Trebalo je 35 godina da to shvatim.

Tek kad sam zadnji put rodila postalo mi je jasno.

Onda sam testirala prijateljice...

Pitala sam ih, tko ih je prvi poljubio...

kakvih sam se sve priča naslušala, ali od točnog odgovora ništa...



Prvo nas je poljubila mama,

onako ružne, krvave, uplakane...

ljubila je i ljubila sam, presretna što te napokon držim u rukama,

živo, preljepo, savršeno, neiskvareno...

moje.


I zbog tog saznanja nisam narasla ja,

narasla je zauvijek,

moja mama,

a ja sam tek iduća u nizu...



Mama, hvala ti za sve poljupce koje si mi do sada dala i za sve one koji me još čekaju. Svaki se sada čini dragocjen i poseban, sad kad imam svoju djecu. Hvala ti na ljubavi, strpljenju, čekanju, opraštanju, dočekivanju, ispraćanju, hvala ti na vremenu...hvala ti na svemu.

Sretan ti rođendan!!!!