je li neizbježno?

Kada ono što nam se čini kao sklad i ljubav počne činiti kao navika i dosada?
Gledam kako to kod nas kući izgleda. Evo uobičajene situacije, dolaze nam gosti, nekad su to zaista Gosti, a ponekad Prijatelji, u oba slučaja moj muž stekne dojam da ne treba govoriti ništa, to je moj dio posla. Čim netko uđe u kuću on se mudro zašuti, a ja krenem laprdat. Naravno da ponekad govorim gluposti, pa ne mogu za svakog Gosta i gosta naći neku pametnu, onda uskače on, obavi s posjetiocima ono zašto su došli, pa onda opet red mene, govorljive, pa njega šutljivog i tako s godinama, ta se shema potpuno iskristalizirala i izbrusila do savršenstva.
Pitanje je dana (a možda i godina, nadam se), kad će on meni ljutito prebaciti da mu je dosta mog brbljanja kad dođu gosti, a ja ću njemu reći da je najlakše stalno šutit i u tom trenutku, zaboravit ćemo da nam se to činilo kao Sklad i Ljubav….
Što napraviti da ne bude tako?


UPDATE:

Dragi moji, ne žalim se, ovo je bilo samo razmišljanje o onim stvarima koje u braku u kojem stoluje ljubav čine svakodnevnicu i o onom trenutku kad se to promjeni.