NI riječ da bi rekla !

Jel vam se ikad dogodilo da ste o nekoj stvari koja ide krivo govorili, govorili, govorili …vikali, lajali, upozoravali…ma i skrikali i onda jedan da samo zašutili…?

Toliko sam govorila o jednoj stvari (ne mogu vam reći o kojoj, jer od sada – šutim) da sam sama sebi dosadila, ali bilo je to sve lajanje u vjetar, ništa se nije promijenilo, samo sam ja istresla previše riječi zbog kojih se sada grizem.

Jučer sam se opet susrela sa tim uzročnikom mog nezadovoljstva i u masi ljudi primjetim da je to ludilo nadišlo samo sebe, da se premašilo i da su se neki ljudi u tom ludilu pronašli, uljuljkali, ozbiljno to shvatili i prihvaćaju to kao normalno, kao odrednicu…

Meni je to bilo previše, ne bih više riječ rekla, što bi rekao dr. Zubi: «Nek ja umrem, nek me nema…», al na tu temu više ni riječi.

Ko voli nek izvoli, ja NEĆU.

Bilo bi lakše da vam mogu reći o čemu se radi, al ne mogu znate zašto… šutim.