one love one life

Nažalost moram biti loše da pišem... Sada sam dobro...I slavim... Bezrazložno sam sretna... Čak i kad mi Pauk odnese auto

Neki čovjek pronašao je orlovo jaje i stavio ga pod kvočku na svom seoskom imanju.
Zajedno s pilićima izlegao se i orlić, i odrastao je s njima.
Cijeli svoj život orao je radio isto što i pilići, misleći da je i on jedan od njih. Kljucao bi
po zemlji tražeći gliste i kukce. Kvocao je i kukurikao, mahnuo bi koji put krilima i letio
nekoliko metara po zraku.
Godine su prolazile i orao je ostario. Jednog dana vidio je iznad sebe, na vedrom nebu,
veličanstvenu pticu. Ptica je gracioznom dostojanstvenošću jedrila po snažnim zračnim
strujama i jedva da je koji put zamahnula svojim zlatnim krilima.
Orao je gledao u nebo zadivljen. "Tko je to?" upitao je.
"To je orao, kralj ptica", reče kokoš koja je stajala do njega. "On pripada nebu, a mi
pripadamo zemlji - mi smo kokoši." I tako je orao živio i umro kao kokoš jer je mislio da je
i on kokoš.



A ja ću i dalje vjerovati kokošima?

U nekom idealnom svijetu, bila bih ne idealna i dalje.
U moru savršenstva, bila bih i dalje savršena kap, ali ne odvojiva od cjeline.
Bez nje... ne bih bila.
Tko sam onda ako me zatvoriš, odvojiš, oduzmeš?
Tko sam ako za svoj dah ne uzimam vaš izdah?
I svaki put kad udahnem pitam se čiji je izdah postao mojim dijelom?
I tko, i gdje upravo dio mene konzumira?
Povezanost na koju nisi naviknut.
Misli koje ne daju odgovore.

I nismo tu baš svi...svi...


Čučka i Marko
Beograd na Rabu. Staro prijateljstvo...kao vino... koje kad pijem svud me ima...


Edita i ja
Pitam se postoji li čudniji način nego što smo se mi upoznale .. a išle smo i u istu školicu
Cura pleše, cura pjeva... bez srama...i zna sve o sportu


Fabi i ja
Ljubav


Patrik, Saša, Zvonko, Marko...


Koktel modro jezero u nastajanju...


La i ja
Ljubav


Sanja i ja
Od kada znam za sebe i dok budem znala... my friend


Sanja, Edita, Gabi i ja


Sanja, Marko, Čučka,Fabi i ja
Sanda. najbolji mali birc sa velikim čovjekom koji vodi računa da opravda taj epitet...Grofe stvarno zaslužuješ taj nadimak.


La se ne vidi. Mladen, Čučka i ja
Sanda


Gabi, Toni, Sanja i ja
Vox. Jer Journale ne radi.. Tomuliću zašto pobogu, zašto??


Iva, Sanja i ja
Banova vila..

Vi činite stranice moga života šarenim. Moje ste boje i moje jedino bogatstvo do kojeg mi je stalo. Svaki tren proveden s vama je film, najbolji film ikada napravljen. Za mene ste bez greške sa svim vašim felerima.. možda baš te felere i volim najviše.
Sve piše u očima. Svaki put kada vas pogledam vidim nešto novo, i neprocjenjivo. Sa vama spavati je... potpuni gubitak vremena ... zato sam se nenaspavana i vratila na posao!!!
Vi prekrasni ljudi... s vama stvarno sanjam na nogama.
U svakom slučaju vas volim.




hihihihi... zlobni smjeh je u pozadini
Bez zajebancije: Fakat vas volim.

Vratila sam se. Bilo je to stvarno dugo i toplo ljeto... i ja sam uistinu plesala.
Puno sam naučila o sebi.
U nastajanju je jedan rezime, ljeta, života... uglavnom.
Ima tu i ona priča o dva brata, i o dva prijatelja... ali nemam ju snage pričati... Umro je Saša Meršinjak. Ostale su njegove pjesme. Ostala je posveta na prvoj strani knjige... Ostala su sjećanja, posebno na naše zadnje provedeno jutro u njegovom stanu sa votkom (čistom za njega) i + fantom za mene... U podne sam isteturala iz one gomile knjiga i slika u njegovom stanu...
A uzimala sam zdravo za gotovo da ću ga ponovno vidjeti...
Kvragu!!! Koliko će mi još trebati da ništa ne uzimam zdravo zta gotovo... niti jedan jebeni trenutak... baš ništa nije nevažno.
... Samo mi u ovom trenu ne vidimo važnost... važnost dolazi neočekivano poslije... Najčešće da nas udari u glavu.