Čemu ti brineš...

petak , 09.09.2016.

Ne razumijem tu ljudsku potrebu za dokazivanjem.Za dominacijom.Ne kužim taj ljudski egocentrizam,muka mi je od toga.Potreba da uvijek budeš u pravu,da te svi slušaju,da ti se svi pokoravaju,potreba za moći.Odvratno je.Neprirodno je da imaš pod upravom tuđe živote i nije ovo stvar demokracije.Ja san uvijek za apsolutizam,kad je u pitanju posao i kad je u pitanju država.Treba se znati vođa i netko mora biti upravitelj.Ali kad su u pitanju osobni odnosi,to mi je totalni APSURD.Osim šta je iritantno i naporno i iscrpljujuče.Kako ti se jebeno da?Kako ti se da pratiti šta ko s kim zašto kada...Kako ti se da razmišljat o tuđim životima kao da su tvoji vlastiti.Zašto se opterečuješ glupostima,koje s tobom nemaju veze,zašto brineš za stvari koje se tebe ne tiću.
Šta ti to treba u životu?Ima toliko lijepih stvari na planeti na koje možeš kvalitetnije iskoristiti vrijeme.Ima toliko bitnijih stvari za tebe,od onih tuđih.
Možda je do mene,možda samo mene nije briga,možda se samo ja ne opterečujem,možda mi zaista do nekih sudbina nije stalo.Do nekih odnosa.Okej,možda je zaista stvar mene,ali ne mogu si pomoći.Radije živim svoj život po svom.
Razmišljam o tome,kako će moj život izgledati,kako bi mogao izgledati,kako bi volila da izgleda,kako ne bi volila da izgleda.Koje ljude bi voljela u svojoj blizini,koje ne bi voljela,ne vidim potrebu da objašnjavam svaku ideju koja mi je pala na pamet,dovoljno je da imam sebi objašnjenje,ali s druge strane još teže shvačam tu potrebu pojedinaca da traže tuđe istine.Da se ćude odgovorima koje dobiju,postupcima koje vide.Ono što je meni sasvim normalno,drugima je nepojmljivo,ono što ja pak osuđujem drugima je zabavno.Nismo svi isti i dobro je da nismo.Dobro je jer ovako možemo utjecati jedni na druge,naučiti nešto međusobno.Naučiti se strpljenju,naučiti da ne može uvijek biti po našem,da netko ne razumije našu zajebanciju,da neko tolerira naše postojanje zbog postojanja drugi,da smo nekom manje ili više dragi,da ne slušamo sv jednaku glazbu,da nas drugačije stvari pokreću.Da nismo svi stvoreni da prislino guramo po svoju,da neki to radimo postepeno.Kontrola nad sobom i sposobnost da proučiš izazov pred kojim se nalaziš,da mu odmjeriš snage i da izbalansiraš svoje.
Sve je moguće samo treba biti uporan.Treba biti razuman i staložen,strpljv i ne shvačati sve osobno.Zapravo ništa ne bi trebalo biti osobno ako nije upućeno nama od nas samih.Tuđi komentari i dosjetke su samo percepcija onog od koga je upućeno.
Objektivnost.Da znam lako je to meni reći,naškrabati....Da,lako je....Praksa je uvijek teži dio života....To je samo na nama.