Vacation people

petak , 05.08.2016.

Ima tako tih nekih ljudi koji van ugriju dušu svojom pojavom.Dođu tako ponekad rijetko i obzirno sa svim stranicama bon tona u riječima i pitaju vas kako ste i šta ima nova s vama onako iskreno kao da ih to uistinu zanima.Kad im kažete svaki put jednako onako iskreno možete osjetiti da se istinski raduju zbog toga što čuju.Niste si bliski,takoreći neznate ništa jedni o drugima,a opet nekako znate sve.Teško se nosim s ljubaznošću.Ozbiljno,nikako da se naviknem da ljudi mogu biti ljubazni.To tako rijetko srećem,da san već prestala misliti na to.Svaki put se iznova iznenadin,skoro pa šokiran.
Jutros mi je jedan poznanik trebao navratit po neki papir i već od sinoć me krenio šokirat.Prvo mi šalje ljubaznu poruku kako razumi ako želim spavat do podne danas i isprićava se šta on ne može doć iza 10,uvjeravan ga da kako se budim oko 8 i kako mi ne smeta kad će doć,a onda opet on nekin ljubaznim tonom poruke pita jel mi treba donit nešto iz pekare kao da se iskupi i ja onako smijen se dok to čitan i kažem ma ne treba.I jebeno se ne mogu načudit.Toliko mi je nesvakidašnje da na kraju dana i dalje ne mogu doć sebi.
Ima tako tih nekih ljudi koji su eto malo bolje odgojeni od nas običnih smrtnika.Kad se sjetim nekih situacija.Ma ne ne mogu se naviknit nikako.Oko mene su svi čobani.
Nekidan ja u ljekarni,a neki furešt cca 25-27 godina stoji na vratima i drži ih dok ja nisan izašla.Ono gledan koji kurac.
Ne moš se naviknit na nešto šta viđaš rijetko.Gledaš u te ljude ko da su životinje u zološkom.
Nekako nan je postalo nerealno,društveno skoro neprihvatljivo sve ono što bi trebalo biti norma istoga.
Čudni smo mi ljudi,svatko vrsta za sebe,ali ipak ima tako tih nekih koji vam dođu kao odmor i onih koji dođu kao opterečenje.
Ima tako nekih koji dođu ko odmor samom pojavom.