Čemu?

nedjelja , 06.09.2015.

Kad me uhvate živci krenem pušit.Samo mi treba da neko izađe iz kuće i eto ti belaja.Ko da mi je malo stresova za danas.Ma ko ga jebe.Ko ne riskira plati živcima radi tuđih pizdarija.I tako duvan umjesto normabela,samo iz razloga jer se trebam probudit u 3 ujutro jer putujem.Zašto ja npr ko i ceo normalan svijet ne bi mogla zapalit jer eto zelim uzivat u dimu cigarete uz casu vina u ovu zvjezdanu noc ugodno razgovarajuci s nekim oku ugodnim momkom i s dva zrna soli u glavi.Zasto bi ti na taj nacin uzivala,kad se vec možeš nervirat Marina.Inače zovem se Marina,ako koga zanima,ako ne boli me imaginarni kurac.
Sad su još i ovi jebeni susidi izašli na ariju.Inaće šupci su,ali kad pljuneš u zrak padne ti na nos.Karma je kurva vratila im je svaku klevetu.Da znam,ja koja uvijek se trudim govorit i mislit dobro o ljudima,sad tu nešto negodujem pri spomenu istih.Ali znate šta?Jebe me se.Al onako doslovno.To šta ne mogu mrzit,ne znaći da me neke stvari ne živciraju i da nemam ponekad potrebu izbacit sve to loše uz sebe.Da neću im to reć u lice.Ko šta ni svom ocu neću reć da je bezobrazni kreten.Na stranu sva ljubav i privrženost obitelji.Za sve je potrebno dvoje,pa tako i za svađu.I za razumjeti je potrebno dvoje.Kažu djevojčice su tatine princeze.E pa ja se već nekoliko godina ne osjećam ko princeza,pogotovo ne tatina.Sam se doveo do tog stanja.Do stanja da je prije spreman sijat mržnju nego ljubav.Do stanja gdje je uvjeren da ja njemu dugujem sve,a on meni ništa.Do stanja da je odlučija samo čekat smrt.To mene izbaci iz takta,jer zna koliko volim i obožavam svih i tu me uvijek udari.Ondje gdje sam najslabija.Kod brata me takvo ponašanje ne smeta,zato jer znam da on ima 20 godina i da još ima vremena shvatit neke stvari i da još ima vremena preokrenit prioritete kad za to dođe vrijeme.Roditelji su potpuno druga priča.Da znam svi imamo problema s roditeljima,jer su u klimaksu i prolaze kroz promjene i ne nose se najbolje sa svojim godinama,i situacija u državi je tako sjebana da svi još uvijek ovisimo o njima i da svi nakon i što dobijemo svoje obitelji i dalje ovisimo o njima.Ali jebemu miša,na neki način i oni ovise o nama.Mi obavljamo poslove koje oni ne mogu,nama se obrate kad im šta treba.Nije sve samo na nama.I mi smo dio tog kolektiva,te grupe.Ako se mi moramo držat pravila i poštovanja,trebaju i oni.Bez obzira što su stariji.Ako već smatraju da mi ne zaslužujuemo poštovanje,onda bar nek se vode onom da nam budu primjer.Ja trenutno svojoj djeci ne bi željela biti ovakav primjer.Nisam laka osoba,tvrdoglava sam,znam što želim,nije mi problem postavit se kao autoritet,ali dok god si korektan prema meni ja ću bit korektna prema tebi.Imam ogromno strpljenje,trenirala sam ga godinama.Prošla sam cijelu jednu bitku života.Ne mogu sad odjednom postat netko drugi,neko pokorno dijete.Kad su me naučili da se borim.Da kažem oprostite što sam onakva kakvom ste me stvorili.Pa jebemu kad pogledam druge ljude oko sebe.Da sama sebi se doimam luđakinjom.Kad vidim koliko djece dođe svaki vikend i kaže roditeljima treba mi 200 kn za van.Ja se ne sjećam jesam li ikad potrošila 200 kn na zabavu odjednom.Da kažem oprostite što se ned rogiram,kurvam,šta nisam poput druge djece.Jer čim ti kažeš da ruga djeca poštuju svoje roditelje u zabludi si...Rađe bi da moje dijete u svojoj kući kaže što misli i pita što ga zanima,nego da si vani upropasti život jer meni nije moglo reći.Što se to promjenilo u proteklih nekoliko godina.Ne vjerujem da sam preko noći postala taj monstrum kakvim me doživljavaš.Nisam drugačija nego ste me naučili,ali u vama se nešto pogrešno promjenilo.I nisam jedina koja to prolazi,znam da nisam,ali jebemu sol i papar,pa ja nisam bilo tko.Ja sam vaša kći.
I znam da nećete ovo pročitat ma nije ni bitno sada više.Možda spasim svijet,to sam sposobnija,nego da promjenim vaš pokvareni sklop u glavi,nego da spasim sebe.Vi ste me tako naučili.Vi ste me tako odgojili.Marina će uvijek svima uskoćit,uvijek svima bit na raspolaganju i u sred noći ako treba.I kad nekome pukne lampica opet će Marina bit kriva onda će to trpit kupit i jedan dan će popizdit i onda će opet bit njena krivica,jer ko je ona da popizdi.Ko je ona,da se uopće izjasni?Njeni snovi nisu bitni,bitna je samo vaša sebična briga i vaš sebičan pristup životu.Jer Marina je jednom skoro izgubila život,to bi se moglo opet dogodit.Samo mi i dalje nije jasno zašto ste me učili da preživim,ako čekate moj kraj.
Nikad ne propadamo sami,uvijek najdraže vućemo za sobom,na dno.Ako vam je stalo do drugih zaštiti ćete ih,ako nije povuć ćete ih sa sobom.